Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od maja do oktobra 2016. godine.

Ostvaren je ograničen napredak u reformi policije u Srbiji. Reforma policije treba da ostane glavni prioritet u okviru pregovora sa EU, posebno u smislu praćenja primene Poglavlja 24. Stoga, pored niza aktivnosti u vezi sa unapređenjem specijalizovanog rada policije, što je već predviđeno Akcionim planom za Poglavlje 24 (borba protiv organizovanog kriminala ili terorizma), postoji potreba za izgradnjom efikasne organizacije policije, kao i za integritetom policije i transparentnim izveštavanjem srpskoj javnosti i EU. Profesionalizacija i razvoj efikasnijih struktura javnog upravljanja i praksi upravljanja policijom treba da budu nastavljeni i praćeni na nezavisnoj osnovi.

Kako bi se omogućilo praćenje reforme policije, predloženo je da se jasno navedu ključne mere, rokovi, nadležni organi, potrebna sredstva i pokazatelji za primenu preporuke Evropske komisije o „proceni potrebe za daljom reformom i racionalizacijom policije/Ministarstva unutrašnjih poslova radi povećanja njene efikasnosti“, u skladu sa metodologijom koja se koristi u ostatku Akcionog plana za Poglavlje 24. Akcioni plan za Poglavlje 24 trenutno nudi samo grub opis procesa reformi koje su u toku i/ili su planirane u Ministarstvu unutrašnjih poslova, bez navođenja odgovornih organa, potrebnih sredstava ili načina provere da li je najavljena izmena sprovedena (pokazatelji uticaja).

Drugi prioritet u okviru opšte reforme policije je izgradnja integriteta policije, što predstavlja ključnu karakteristiku borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i svih drugih aspekata rada policije. U tom smislu, potrebno je preduzeti dodatne značajne aktivnosti kako bi se obezbedilo da su usluge policije operativno nezavisne od političkog uticaja i zaštićene od kriminalnih uticaja. Kratkoročni prioriteti treba da budu usvajanje podzakonskih akata potrebnih za sprovođenje novog Zakona o policiji i imenovanje ključnih rukovodilaca u policiji odabranih među iskusnim profesionalcima u otvorenom konkursu.

Ostvaren je određeni pomak u upravljanju ljudskim resursima u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Pravilnik o kompetencijama za zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova usvojen je u maju 2016, a Uredba o sprovođenju javnog konkursa u Ministarstvu unutrašnjih poslova u septembru 2016. Dobra vest je ta što je Ministarstvo unutrašnjih poslova konačno raspisalo, osam meseci nakon imenovanja vršioca dužnosti direktora, javni konkurs za ovu najvišu poziciju u Upravi policije. Tokom osmomesečnog perioda bez direktora policije u punom kapacitetu došlo je do oružanih sukoba na javnim mestima (u Beogradu i Nišu), nerešenih slučajeva (Savamala) i unutrašnjih previranja (smena načelnika Uprave kriminalističke policije u Beogradu). Suviše pitanja je ostalo nerešeno u vezi sa postavljanjem vršioca dužnosti direktora policije i visokopozicioniranih službenika u Ministarstvu. Milorad Veljović je sada savetnik premijera za pitanja nacionalne i regionalne bezbednosti.

Odabir novog direktora policije mora biti sproveden na osnovu zasluga. Važno je ne favorizovati određene kandidate, već omogućiti jednake mogućnosti za sve, pri čemu konkursna komisija treba da odabere i predloži ministru unutrašnjih poslova prva tri kandidata. Nakon toga, ministar predlaže Vladi kandidata za Direktora policije. U toj fazi, takođe je važno da ministar donosi odluku na osnovu profesionalizma i sposobnosti kandidata da unapredi bezbednosti i sigurnost u Srbiji, a ne na osnovu nekih drugih kriterijuma.

Nije bilo napretka u postupku razrešenja dužnosti i otpuštanja u policiji, što je i dalje kontro­verzno. Prvo, postupak racionalizacije bio je brz, iznenadan i bez plana i jasnih kriterijuma za otpuštanje. Drugo, ključne informacije su objavljene u tabloidnim medijima, koji su počeli da šire priče da će 1.000 pripadnika Uprave kriminalističke policije biti otpušteno i da će komisija koja treba da bude oformljena i sindikati policije odlučivati o tome. Pored toga, spekulisano je da će policijski službenici optuženi za ozbiljna krivična dela biti otpušteni, kao i oni sa tzv. „f“ dijagnozom. Kasnije, u istim tabloidnim novinama, ministar unutrašnjih poslova najavio je da će određeni broj zaposlenih u policiji biti krivično gonjen i da „neće biti kriminalaca koji rade u policiji ili koji se angažuju u okviru policijskih snaga“. Ceo proces je otpočeo krajem novembra 2015. i još uvek nije okončan.

Ministarstvo unutrašnjih poslova ima selektivan pristup medijima. Nekoliko medijskih organizacija žalilo se na nedostatak transparentnosti policije. Dobijanje zvaničnih informacija od policije postalo je problem za novinske agencije, TV stanice i dnevne novine u Srbiji.

Preporuke:

• Nastaviti reformu upravljanja ljudskim resursima u policiji, naročito u oblasti sprovođenja internih konkursa, daljim definisanjem javnih politika, procedura i podzakonskih akata i njihovim sprovođenjem u praksi;

• Kriterijumi racionalizacije policije treba da budu javno dostupni i potrebno je objasniti način sprovođenja. Komisija za analizu rešenja o premeštaju u vezi sa radnim mestima analize rizika trebalo je da izradi izveštaj nakon okončanja tog posla i da ga podnese skupštinskom Odboru za odbranu i unutrašnje poslove.