Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od maja do oktobra 2016. godine.

Prema Akcionom planu za Poglavlje 24, država planira da u potpunosti uskladi svoj pravni okvir sa pravnim tekovinama EU u vezi sa zakonitim i nezakonitim migracijama dve godine pre pristupanja EU. Prva aktivnost u tom procesu, planirana za treće tromesečje 2016, tiče se usvajanja izmena Zakona o strancima (aktivnost 1.1.1.), čime treba postići delimičnu usaglašenost. Međutim, Srbija još uvek treba da redefiniše svoje strategije o migracijama kako bi uspostavila jedinstven i koherentan strateški okvir kada je reč o  migracijama[1].

Novi Zakon o strancima mora biti praćen odgovarajućim podzakonskim aktima i treba da čini pravni okvir usklađen sa pravnim tekovinama EU, međunarodnim standardima ljudskih prava, uzimajući u obzir specifičnosti pravnog poretka  Republike Srbije. U tom smislu su napravljeni određeni koraci. Država je izvestila da je izrada novog Zakona već počela i da se njegovo usvajanje  može očekivati do kraja 2016. godine.

Jedna od aktivnosti iz Akcionog plana odnosi se na kontinuiranu i efikasnu primenu sporazuma o readmisiji (aktivnost 1.5.1.). Srbija je potpisala sporazume o readmisiji sa EU, zemljama iz regiona (Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom), zatim Kanadom, Moldavijom, Švajcarskom, Norveškom itd. Svrha tih ugovora je stvaranje uslova za organizovanu, recipročnu i institucionalnu readmisiju državljana ugovornih strana, državljana trećih zemalja i lica bez državljanstva, koji nemaju pravo ulaska, boravka ili nastanjenja na teritoriji određene zemlje, kao i za tranzit državljana trećih zemalja i lica bez državljanstva ka zemlji porekla ili drugoj trećoj zemlji. Ugovorne strane moraju obezbediti primenu odredaba sporazuma kada god su uslovi ispunjeni, na način zasnovan na poštovanju standarda ljudskih prava, u svim fazama.

Međutim, nije došlo do delotvorne primene sporazuma o readmisiji u kontekstu readmisije državljana trećih zemalja u izveštajnom periodu. Od jula 2016, na severu Srbije prijavljeni su slučajevi kontinuiranih pushback-ova državljana trećih zemalja iz Mađarske[2]. Ti postupci vraćanja nisu sprovedeni u skladu sa sporazumom o readmisiji - naime, nije poslat zvaničan zahtev srpskim vlastima niti je bilo prateće procedure. Takođe nije došlo do delotvorne primene sporazuma o readmisiji u kontekstu državljana trećih zemalja u slučajevima kada je Srbija zemlja molilja[3].

Preporuke:

• Vlada Srbije treba da usvoji novi Zakon o strancima koji mora biti praćen odgovarajućim podzakonskim aktima i koji treba da bude usklađen s pravnim tekovinama EU, međunarodnim standardima ljudskih prava, uz uvažavanje specifičnosti pravnog sistema Republike Srbije;
• Potrebno je preduzeti potrebne korake i intenzivirati napore za delotvorno sprovođenje sporazuma o readmisiji u vezi sa državljanima trećih zemalja, uzimajući u obzir standarde zaštite povratnika.