Načelo nediskriminacije i socijalni položaj ugroženih grupa - novembar 2016.

Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od maja do oktobra 2016. godine.

Nasilje prema ženama. U Izveštaju Zaštitnika građana o slučajevima femicida, navedeno je da su u 12 od 14 slučajeva zabeleženi ozbiljni propusti i neprihvatljivo postupanje nadležnih institucija koje nisu uradile ništa ili nisu uradile dovoljno da bi zaštitile živote žena. Ministarstvo pravde priprema nacrt Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kojim će biti uvedene hitne mere zaštite u vidu policijskog ovlašćenja za udaljavanje učinioca iz porodičnog stana i zabrane kontakta sa žrtvom u trajanju od 48 sati. Na osnovu predloga tužioca, ove mere mogu biti produžene od strane suda na 30 dana. Ženskim NVO u Srbiji nisu dodeljena sredstva na konkursu Ministarstva pravde prikupljenih primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja.

U prvih sedam meseci 2016. godine, 18 žena ubili su njihovi partneri, bivši partneri i rođaci, a jedno masovno ubistvo je kao uzrok imalo femicid[1]. To je bilo treće masovno ubistvo povezano sa femicidom u Srbiji u poslednje tri godine. U masovnom ubistvu koje se desilo početkom juna 2016, petoro ljudi je ubijeno iz vatrenog oružja, uključujući bivšu ženu ubice, a 22 ljudi je ranjeno, u maloj opštini Žitište pored Zrenjanina[2]. Ministar socijalne politike je izjavio da socijalna služba nije znala za ranije nasilje, iako je otac ubijene žene rekao da je on sam prijavio nasilje[3]. U izveštaju Zaštitnika građana o sprovedenom nadzoru u 14 slučajeva femicida, među kojima je i to masovno ubistvo, navedeno je da je ta izjava ministra socijalne politike netačna. Nakon toga, ministar socijalne politike je priznao da je socijalna služba imala prethodne informacije o nasilju, ali je i dalje umanjivao nadležnost Ministarstva u tom slučaju[4]. Ženske NVO napisale su protesno pismo tražeći da taj ministar da ne bude ministar u novoj Vladi[5], ali bez rezultata. Prema navedenom izveštaju Zaštitnika građana, u 12 od 14 slučajeva primećeni su ozbiljni propusti i neprihvatljivo postupanje u radu nadležnih institucija koje nisu uradile ništa ili nisu uradile dovoljno da bi zaštitile živote žena. Zaštitnik građana je izdao 45 sistemskih preporuka Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu socijalne politike, Ministarstvu zdravlja i Sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Autonomne pokrajine Vojvodina[6]. Zaštitnik građana je takođe izdao 59 sistemskih preporuka u 45 slučaja nasilja u porodici i zloupotrebe dece u kojima su sprovedeni postupci praćenja[7], istim ministarstvima i pokrajinskom Sekretarijatu, i utvrdio je iste propuste i neprihvatljivo postupanje većine institucija u svim tim slučajevima. Izuzimajući tri slučaja femicida u kojima su policijske uprave sprovele disciplinske postupke i kaznile policijske službenike smanjenjem plate za 20% u jednom mesecu[8], druga ministarstva i institucije nisu čak ni pokrenuli disciplinske postupke protiv svojih zaposlenih.

U junu 2016., Ministarstvo pravde objavilo je poziv za dodelu sredstava prikupljenih na osnovu primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja. Značajan iznos tih sredstava prikupljen je po osnovu odlaganja gonjenja u slučajevima nasilja u porodici (u 2014. godini, tužilaštva u Srbiji odbacila su 51% krivičnih prijava za nasilje u porodici i u najmanje 15.2%[9] radilo se o slučajevima u kojima je primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja). Ako je donji iznos uplate u humanitarne svrhe oko 320 evra, može se zaključiti da je od učinilaca nasilja u porodici prikupljeno najmanje 192.000 evra.[10] Komisija Ministarstva pravde nije dodelila sredstva nijednoj ženskoj NVO u Srbiji koja pruža usluge ženama koje su žrtve nasilja[11].

Ministarstvo pravde priprema nacrt Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kojim će biti uvedene hitne mere zaštite u vidu policijskog ovlašćenja da udalje učinioca iz porodičnog stana i zabrane kontakta sa žrtvom u trajanju od 48 sati. Ova mera može biti produžena od strane suda, na predlog tužioca, na 30 dana[12]. Predstavnica Autonomnog ženskog centra (AŽC) je bila članica Radne grupe. Dok je prednacrt bio predmet javne rasprave, AŽC je poslao svoje komentare i izmene za skoro sve članove zakona, tvrdeći da će predloženi postupak biti previše komplikovan[13]. Dana 15. jula 2016, vršilac dužnosti premijera održao je sastanak sa trojicom ministara (ministrom pravde, ministrom unutrašnjih poslova i ministrom socijalne politike), direktorom policije, republičkim tužiocem i predstavnicima dve NVO[14], radi postizanja dogovora o merama unapređenja zaštite žrtava nasilja u porodici i drugih vidova rodno zasnovanog nasilja. Nakon sastanka, najavljeno je da će Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i izmene Krivičnog zakonika biti usvojeni do kraja godine[15]. AŽC je izdao saopštenje tražeći da državni sistem bude efikasan i odgovoran, a ne da zavisi od jednog čoveka[16].

Pre konačnog usvajanja Akcionog plana za Poglavlje 23, aktivnosti 3.6.1.6. i 3.6.1.7. pomerene su u treće tromesečje 2016. Uz podršku PLAC Projekta, Ministarstvo pravde sprovelo je detaljnu analizu usaglašenosti krivičnog zakonodavstva sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici[17]. Ministarstvo pravde je najavilo preko medija da su pripremljene izmene Krivičnog zakonika u skladu sa odredbama Konvencije Saveta Evrope i da će biti uvedena nova krivična dela: polno uznemiravanje (umesto seksualnog), proganjanje i genitalno sakaćenje[18].

Prema Prvom izveštaju o primeni Akcionog plana za Poglavlje 23[19], uspešno se sprovode aktivnosti u vezi sa radom policije u zajednici i angažovanjem posebno obučenih i odabranih policijskih službenika kao kontakt osoba za socijalno ugrožene grupe (žene - žrtve partnerskog i nasilja u porodici, LGTB osobe i bilo koja druga ugrožena grupa). Vlada je usvojila Strategiju policije u zajednici i prateći Akcioni plan za primenu Strategije za 2015. i 2016[20]. Strategija se poziva na CEDAW Konvenciju, ali Akcioni plan sadrži samo jednu planiranu aktivnost u kojoj su pomenute žene - realizaciju informativnih participativnih programa za građane iz zajednice u vezi sa (različitim oblicima) bezbednošću, uključujući nasilje prema ženama.

Savet je podneo izveštaj o nizu sprovedenih aktivnosti, ali su one uglavnom zasnovane na projektnom finansiranju i sprovedene su u malom broju opština (tri od 15)[21]. Pored aktivnosti u vezi sa LGBTI osobama, koje je zapravo planirala i sprovela ženska LGBTI organizacija Labris, bile su retke i aktivnosti promovisanja saveta bezbednosti na lokalnom nivou, kao i druge aktivnosti, uključujući rad u multietničkim i multikulturnim zajednicama. U Izveštaju nema podataka o postavljanju posebno obučenih i odabranih policijskih službenika kao kontakt osoba za žene - žrtve partnerskog i nasilja u porodici.