Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od maja do oktobra 2016. godine.

Zaštita podataka o ličnosti

Nije ostvaren napredak u oblasti zaštite podataka o ličnosti. To je potvrđeno i poslednjom izjavom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti početkom septembra 2016.[1] Poverenik kontinuirano izražava zabrinutost zbog odlaganja usvajanja Akcionog plana za primenu Strategije zaštite podataka o ličnosti i novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je Poverenik podneo Vladi i Ministarstvu pravde u oktobru 2014. godine.

Nakon skoro godinu dana od objavljivanja nacrta Zakona o evidencijama i obradi po­dataka u oblasti unutrašnjih poslova, taj Zakon nije usvojen niti je izmenjen nacrt Zakona. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije ostvarilo napredak u odgovaranju na primedbe[2] civilnog društva. Te primedbe se odnose na neusaglašenost sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, neprecizno definisanje principa proporcionalnosti u prikupljanju, čuvanju, obradi i korišćenju podataka o ličnosti i štetnu definiciju prikupljanja podataka policije u zajednici.

U procesu evropskih integracija, državni akteri treba da primene preporuke iz prethodnog izveštaja prEUgovor - da koriste već izrađene predloge za potrebne izmene u zaštiti podataka o ličnosti, usvoje Akcioni plan za primenu Strategije zaštite podataka o lič­nosti i novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, da usvoje novi Zakon o evidencijama i obradi po­dataka u oblasti unutrašnjih poslova i da preduzmu aktivnosti na izmeni odredaba koje mogu dovesti do nezakonitog deljenja podataka o ličnosti i njihove zloupotrebe.

Pristup informacijama od javnog značaja

Nije došlo do značajnog i sistemskog napretka u oblasti transparentnosti rada organa vlasti.  Manja poboljšanja se odnose na izmene zakona i tehničke pomake (npr. objavljivanje određenih informacija na veb-stranicama predviđa se kao obaveza u skoro svakom  novom zakonu).

U ekspozeu premijera iz avgusta 2016. godine takođe su najavljene određene mere za povećanje transparentnosti u okviru sektorskih reformi (carina, obrazovanje, dozvole itd). U martu 2016. godine, Vlada je, izgleda, izmenila praksu ignorisanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama i gotovo istovremeno je odgovorila na desetine zahteva za informacijama koje su uputili Transparentnost Srbija i drugi tražioci, čemu je prethodilo pokretanje postupaka pred Upravnim sudom.

Međutim, ne postoji praksa objavljivanja važnih dokumenata, kao što su ugovori zaključeni na osnovu međunarodnih sporazuma, kojima se raspolaže velikim javnim resursima - ni proaktivno niti na zahtev. Tako nisu dostupni neki važni aneksi ugovora sa kompanijom Air Serbia, aranžmana sa firmom Belgrade Waterfront i u vezi sa upravljanjem železarom Smederevo. Poslednji primer je najupečatljiviji budući da je pristup uskraćen čak i kontrolnom državnom organu - Povereniku za informacije od javnog značaja. Spisak nesprovedenih odluka Poverenika deo je njegovog godišnjeg izveštaja, ali Skupština i Vlada nisu rešile taj problem. S druge strane, iako je Ministarstvo državne uprave trebalo da pripremi izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama, to nije bio prioritet ovog organa. Još uvek nije jasno koji će biti koncept izmena, a radna grupa nije zvanično formirana.

Štaviše, došlo je do nazadovanja u pristupu informacijama od javnog značaja budući da je Vlada donela dva podzakonska akta kojima se snižava stepen pristupa javnim informacijama koje su utvrđene Ustavom i zakonima o pristupu informacijama od javnog značaja i poverljivosti. Prvi podzakonski akt je Uredba o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave koja uvodi novu kategoriju poverljivosti s oznakom „službeno“ u postojeću klasifikaciju poverljivosti podataka propisanu Zakonom o tajnosti podataka. To ograničenje pristupa informacijama uvedeno je bez jasnih kriterijuma za označavanje dokumenata tim novim stepenom i suprotno je Zakonu o tajnosti podataka koji priznaje samo kategorije (državna tajna, strogo poverljivo, poverljivo i interno) u skladu sa standardima EU. Ograničenje slobode pristupa informacijama na nivou podzakonskih akata predstavlja kršenje Ustava i zakona Republike Srbije. Poverenik je reagovao tražeći od Vlade da ukine novu Uredbu,[3] a državni Savet za borbu protiv korupcije podneo je inicijativu[4] Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe ističući da se njome „ne samo ugrožava pravo pristupa informacijama od javnog značaja, koje je garantovano Ustavom i zakonima, već se omogućava i prikrivanje informacija koje su važne za borbu protiv korupcije”[5].

Pored toga, Vlada je usvojila Zaključak u vezi sa izradom pregovaračkih pozicija u procesu pregovora o pristupanju Srbije EU[6], omogućavajući upotrebu oznake „službeno“ u procesu pridruživanja EU. Prema tom novom propisu, sve pregovaračke pozicije nosiće oznaku „službeno“, te neće biti dostupne javnosti do otvaranja poglavlja. To će dovesti do ograničenja učešća civilnog društva i zainteresovanih grupa u konsultacijama o pregovaračkim pozicijama i politikama u razgovorima o pristupanju.

Preporuke:

• Obezbediti izvršenje svih konačnih odluka Poverenika u vezi sa omogućavanjem pristupa informacijama;
• Uvesti praksu proaktivnog objavljivanja svih važnih dokumenata, kao i svih državnih ugovora i analiza koje su prethodile njihovom zaključenju;
• Objavljivati podatke u računski čitljivom obliku, kada god je to moguće;
• Ubrzati izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama, polazeći od  predloga zakona iz 2011. godine, i očuvati sve dostignute standarde prava građana;
• Ukinuti kategorizaciju „službenih“ informacija u svim podzakonskim aktima i usaglasiti Uredbu o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave sa zaštitom slobode informacija koja je garantovana Ustavom i kategorijama koje važe prema Zakonu o poverljivosti podataka.