Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od maja do oktobra 2016. godine.

Ostvaren je ograničen napredak u izgradnji integriteta policije u Srbiji. Povećana je transparentnost Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova. Prvi put od osnivanja 2005. godine, u martu 2016. Sektor unutrašnje kontrole objavio je detaljan izveštaj o aktivnostima i radu za 2015. godinu.[1] Tokom 2015, Sektor unutrašnje kontrole podneo je 168 krivičnih prijava protiv 173 policijska službenika i 65 građana, što predstavlja povećanje od 13,5% u poređenju sa 2014. godinom. Podnete krivične prijave odnosile su se na 335 krivičnih dela, od kojih su najčešća bila mito (111) i zloupotreba službenog položaja (86). Izveštaj jasno pokazuje i zvanično potvrđuje glavne izazove u radu Sektora unutrašnje kontrole: slabu saradnju sa područnim policijskim upravama, nedovoljne kapacitete za primenu posebnih istražnih tehnika i nedostatak ljudskih resursa.

Ipak, nije bilo napretka u ujednačavanju sistema unutrašnje kontrole policije. Nema jasne razlike između nadležnosti Sektora unutrašnje kontrole i Odeljenja za ocenu zako­nitosti u radu u okviru sedišta policije u Beogradu i Uprave policije i Odeljenja za bezbednost i zakonitost u Žandarmeriji, kao i Biroa za žalbe i predstavke. Novi Zakon o policiji, na snazi od februara 2016. godine, doneo je nove mere protiv korupcije kao što su deponovanje imovin­skih karti i testovi integriteta. Te mere nisu dovoljno razrađene u Zakonu, ali mogu doprineti smanjenju korupcije u policiji. Podzakonski akti kojima se operacionalizuje rad Sektora unutrašnje kontrole nisu usvojeni niti se primenjuju nove mere borbe protiv korupcije. Rok za njihovo usvajanje ističe u februaru 2017. Nije bilo ni javne rasprave o pravnom okviru za nove mere borbe protiv korupcije.

Primena testova integriteta uzrokuje brojne dileme jer može ograničiti prava nepovredivosti stana, pisama, prava na rad, jednaku zaštitu i pošteno suđenje.[2] Prema Ustavu, ta prava treba da budu ograničena zakonom, a ne podzakonskim aktom. Zakon o policiji uopšte ne prepoznaje tužilaštvo i sudstvo kao aktere u primeni testa. Pored pružanja pravnog uređenja, takođe je važno ukloniti svaku sumnju u vezi sa radom Sektora unutrašnje kontrole. Sektor trenutno nije operativno nezavisan. Naime, načelnik Sektora unutrašnje kontrole odgovoran je za svoj rad i rad Sektora ministru unutrašnjih poslova, koji je politička figura. Pored toga, ministar daje Sektoru smernice i obavezujuća operativna uputstva, i na taj način kontroliše rad zaposlenih u Sektoru.

U poslednjih šest meseci prepoznata su dva glavna problema. Prvo, Sektor unutrašnje kontrole četiri meseca ne reaguje na nalaze i preporuke Zaštitnika građana u vezi sa nereagovanjem policije na zahteve građana za pomoći tokom pomenutog nezakonitog rušenja beogradske četvrti Savamala. Više javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo je od Sektora unutrašnje kontrole primenu postupka kontrole. Do danas je nejasno zašto je policija odbila da odgovori na pozive građana iako je prema snimljenim razgovorima očigledno da je telefonski operater u policiji rekao jednom od građana da je naređenje za njihovo upućivanje komunalnoj policiji stiglo „od vrha policije“. Takođe, Više tužilaštvo odbilo je da objavi ime tužioca zaduženog za taj slučaj, opravdavajući to svojim pravom na privatnost i potrebom za zaštitom od pritisaka treće strane.[3]

Drugo, često je slučaj da se informacije, za koje se veruje da su u posedu policije, izvlače iz te institucije, da se objavljuju ili prosleđuju određenim pojedincima. Obično su te informacije predmet manipulacije, često za uske interese političkih stranaka, umesto u svrhe borbe protiv kriminala ili korupcije. Izgleda[4] da je novoformirana Služba za bezbednost i zaštitu podataka rešena da spreči curenje informacija iz policije. Međutim, dva pitanja su i dalje problematična. Služba za bezbednost i zaštitu podataka nije stručna da spreči političku zloupotrebu podataka od policije - do toga može doći jedino ako zaposleni u Službi odbiju da izvrše zadatke koji nisu u skladu sa važećim zakonodavstvom. U organizacionom smislu, Služba je direktno podređena ministru unutrašnjih poslova, koji je član izvršne vlasti i, najčešće, član vladajuće partije. Štaviše, sa osnivanjem nove Službe, mehanizmi unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova postaju još zamršeniji. Ta Služba je sada peta po redu među organizacionim jedinicama Ministarstva sa kontrolnim funkcijama. Zakon o policiji (član 225) jasno predviđa da je Sektor unutrašnje kontrole jedini odgovoran za kontrolu zakonitosti rada zaposlenih u Ministarstvu, a ne neki drugi deo Ministarstva.

Preporuke:

• Strateški prioritet Ministarstva unutrašnjih poslova za 2015. godinu u vezi sa jačanjem odgovornosti policije i mehanizama unutrašnje kontrole za suzbijanje korupcije među policijskim redovima treba da ostane glavni prioritet procesa reforme policije;
• Potrebno je obezbediti transparentnost i posvećenost nastavku reforme u policiji uspostavljanjem sistema unutrašnje kontrole i uređivanjem primene novih mera borbe protiv korupcije;
• Sektor unutrašnje kontrole treba da sprovodi postupak unutrašnje kontrole i istražuje komandnu odgovornost zbog neodgovaranja na pozive građana i da shodno tome obaveštava Zaštitnika građana i javnost;
• Nadležnosti novoformirane Službe za bezbednost i zaštitu podataka za rešavanje problema curenja informacija iz najosetljivijih policijskih istraga treba da budu prenete na Sektor unutrašnje kontrole.