Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od maja do oktobra 2016. godine.

Novoizabrana Vlada nije formirala novo telo za rodnu ravnopravnost. Nema informacija o primeni Akcionog plana (2016-2017) za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost 2016-2020. Nema informacija o tome da li su prihvaćeni komentari i predlozi nevladinih organizacija (NVO) u vezi sa nacrtom Zakona o (rodnoj) ravnopravnosti muškaraca i žena ili o tome koja je institucija/telo sada zaduženo za izradu zakona. Kancelarija za ljudska i manjinska prava kasni pet tromesečja u izveštavanju o primeni Akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije. Nema podataka o tome da li je novouspostavljeni Savet za praćenje primene preporuka mehanizama Ujedinjenih nacija za ljudska prava reagovao u slučaju kada je država Srbija kasnila sa podnošenjem Izveštaja o praćenju sprovođenja preporuka CEDAW Komiteta[1] ili reagovao na sam tekst Izveštaja. Izrađen je Nacionalni akcioni plan za primenu rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UNSCR) 1325 - žene, mir i bezbednost u Srbiji za period 2016-2020, ali se još uvek čeka na njegovo usvajanje.

Iako Savet za primenu Akcionog plana za Poglavlje 23 (Savet)[2] izveštava da se aktivnosti sprovode u skladu sa planom, navodeći da je Savet za praćenje primene Akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije usvojio svoj Prvi izveštaj o realizaciji Akcionog plana za sprovođenje Strategije[3], pri čemu, prema predstavljenim podacima nije moguće zaključiti da je realizacija aktivnosti bila uspešna u smislu “punog sprovođenja”.

Kao što je istaknuto u majskom izveštaju prEUgovor, Akcioni plan predviđa aktivnosti i mere prema oblastima, a ne prema ugroženim socio-ekonomskim grupama (kao što je to slučaj sa Strategijom), zbog čega je teško pratiti realizaciju ciljeva, kontrolisati međusobnu usaglašenost ta dva dokumenta i usklađenost s drugim relevantnim dokumentima javne politike. Hijerarhija mera i aktivnosti za realizaciju ciljeva nije izrađena, niti je izrađena procena rizika i mehanizama za njihovo prevazilaženje.

Takođe nije moguće utvrditi puni obuhvat finansijskih resursa predviđenih za mere kojima se uklanja diskriminacija žena. Programi za podršku žrtvama nasilja u 2014. godini nisu finansirani, iako je država utvrdila sredstva za tu svrhu.

U Prvom izveštaju o realizaciji Akcionog plana za Poglavlje 23[4] je takođe navedeno da je Kancelarija za ljudska i manjinska prava izradila nacrt drugog izveštaja o realizaciji Akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za drugo, treće i četvrto tromesečje 2015. godine. Do 1. septembra 2016.g., taj drugi izveštaj nije bio dostupan na veb-sajtu Kancelarije za ljudska i manjinska prava, što znači da ga Savet nije usvojio. Moguće je zaključiti da Kancelarija kasni pet tromesečja u izveštavanju o realizaciji Akcionog plana, te se ne može smatrati da je ta aktivnost uspešno sprovedena.

Savet za primenu Akcionog plana za Poglavlje 23 takođe je naveo da se aktivnost uspostavljanja mehanizma za sprovođenje svih preporuka mehanizma UN za ljudska prava uspešno sprovodi budući da je Savet za praćenje primene preporuka mehanizama UN za ljudska prava, koji je formiran 19. decembra 2014, održao tri sastanka i usvojio Poslovnik[5]. Nema podataka o tome da li je Savet reagovao u slučaju kada je država Srbija kasnila sa podnošenjem Izveštaja o praćenju sprovođenja preporuka (17 i 23) CEDAW Komiteta[6] ili reagovao na sam tekst Izveštaja, budući da su odgovori države bili nepotpuni i neprecizni u vezi sa većinom pitanja u vezi sa kojima je CEDAW Komitet zatražio izveštavanje u periodu 2013-2015[7].

U Prvom izveštaju o primeni Akcionog plana za Poglavlje 23 (Izveštaj) navedeno je da je delimično sprovedena aktivnost izrade novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti radi punog usaglašavanja s pravnim tekovinama EU i odredbama Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici[8]. Savet za primenu Akcionog plana za Poglavlje 23 priznao je da su NVO izrazile svoje rezerve i nezadovoljstvo podnetim materijalom i da je, posledično, Vlada Republike Srbija povukla Nacrt iz skupštinske procedure. Nema informacija o tome da li su prihvaćeni komentari i predlozi NVO ili o tome koje je telo sada zaduženo za izradu zakona budući da je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost prestalo da postoji.

Analiza efekata Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rod­ne ravnopravnosti (2010-2015), koja je sprovedena na vreme, navedena je u Izveštaju[9] kao aktivnost koja je u potpunosti sprovedena. Istaknuto je da je Vlada Srbije koristila nalaze iz izveštaja procene u izradi nove Strategije o rodnoj ravnopravnosti, koja je usvojena u prvom tromesečju 2016. godine. Ženske NVO smatraju da je to nekorektno budući je glavni zaključak procene prethodne Strategije bio taj da izdvojena sredstva uglavnom nisu dovoljna za delotvornu primenu. Nova Strategija i Akcioni plan ponovili su isti obrazac nedodeljivanja sredstava ili dodeljivanja nedovoljnog iznosa sredstava za planirane aktivnosti.

Aktivnost usvajanja Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za 2016-2020. zajedno sa Akcionim planom za 2016-2017. u januaru 2016. takođe je dobila status aktivnosti koja je u potpunosti sprovedena[10]. Savet nije izveštavao o postupku usvajanja, na šta su ženske NVO imale primedbe budući da nije bilo javne rasprave. Usvojeni Akcioni plan nije usklađen sa Strategijom i nema izdvojenih sredstava za njegovo puno sprovođenje. Nema informacija o sprovođenju Akcionog plana.

Savet za primenu Akcionog plana za Poglavlje 23 priznao je da aktivnost jačanja kapaciteta jedinice za rodnu ravnopravnost nije sprovedena[11]. Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije prestalo je da postoji po najavljivanju prevremenih izbora. Tokom svog postojanja, nije imalo opredeljenih sredstava ili budžetsku liniju u 2015. za svoj rad. Nema javno dostupnog izveštaja o sprovođenju Plana aktivnosti[12]. Novoizabrana Vlada nije uspostavila novo telo za rodnu ravnopravnost.

Srbija treba da usvoji Nacionalni akcioni plan druge generacije za primenu rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UNSCR) 1325 - žene, mir i bezbednost u Srbiji za period 2016-2020. (u daljem tekstu: NAP)[13]. Prethodni NAP je je prestao da važi 2015. godine, a Radna grupa Vlade, osnovana u decembru 2015, imala je za zadatak da izradi naredni. U poređenju sa prethodnim procesom izrade NAP, učinjen je značajan korak uključivanjem stručnjaka za rodna pitanja i bezbednost iz civilnog društva u Radnu grupu, organizovanjem konsultacija sa lokalnom organizacijom u postupku izrade i javne rasprave. Međutim, deo civilnog društva doveo je u pitanje celokupan proces zbog nedovoljne inkluzivnosti, budući da ženske mirovne organizacije u njemu nisu učestvovale. Kvalitativna promena u smislu sadržaja učinjena je uvođenjem pokazatelja potrebnih za merenje i uvođenjem novih tema, kao što je poglavlje o oporavku, zaštiti branilaca građanskih prava žena, postupku razoružavanja i uticaju streljačkog i lakog oružja (SALW) na bezbednost žena, izradi programa za rehabilitaciju žrtava rata i veterana, učešću žena u pregovorima između Beograda i Prištine itd. Taj dokument stavlja veći akcenat na bezbednost ljudi i sprečavanje/zaštitu žena od rodnog nasilja. Iako je Radna grupa izradila dokument u julu nakon javne rasprave, očigledno je nepostojanje posvećenog vođstva za usvajanje NAP i izdvajanje budžetskih sredstava za njegovu primenu. Stoga Nacionalni akcioni plan (2016- 2020) tek treba da bude usvojen.

Preporuke:

• Obezbediti dovoljno ljudskih resursa (u smislu i kvantiteta i kvaliteta) radi efikasne primene državnih politika u borbi protiv diskriminacije i rodnoj ravnopravnosti;
• Uspostaviti funkcionalne mehanizme za primenu i praćenje primene politika u borbi protiv diskriminacije i rodnoj ravnopravnosti, koji omogućavaju horizontalnu i vertikalnu komunikaciju i koordinaciju sa strateškim sektorskim politikama;
• Definisati jasne i merljive pokazatelje za praćenje i procenu efekata sprovođenja nacio­nalnih strategija i akcionih planova, uključujući redovne i javno dostupne izveštaje;
• Obezbediti učešće organizacija civilnog društva, naročito ženskih organizacija, u izradi i usvajanju strateških i akcionih planova, putem konsultacija, javnih rasprava i radnih grupa, uz obavezu izveštavanja o rezultatima tih procesa;
• Usvojiti NAP za primenu rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UNSCR) 1325 - žene, mir i bezbednost u Srbiji za period 2016-2020, izdvojiti sredstva za njenu primenu i uključiti ženske mirovne organizacije u dodatnu raspravu i primenu Plana.