Tekst analizira pravni i strateški okvir koji reguliše sprečavanje sukoba interesa u Srbiji i nudi preporuke koje bi dovele do unapređenja stanja u ovoj oblasti.
Iako pravni okvir Republike Srbije posvećuje zavidnu pažnju pitanju sukoba javnog i privatnog interesa pri vršenju javnih funkcija pravila su i dalje nedosledna i nepotpuna. Propisi, najšire govoreći sadrže dve vrste normi, a razlika između starih i novih pravila je i dalje vidljiva. U „starom sloju“ propisa o sukobu interesa nalaze se norme o isključenju/izuzeću u okviru konkretnog postupka, koje se mogu naći u procesnim zakonima, kao i pravila o nespojivosti javne funkcije sa drugim funkcijama ili poslovima, koja uglavnom potiču iz klasičnog načela podele vlasti. U „novom sloju“ nalaze se norme koje su uvedene u pravni sistem tokom dvadeset i prvog veka, na talasu antikorupcijskih reformi. I te norme se mogu podeliti na brojna pravila koja imaju za cilj da što više smanje mogućnost da do sukoba interesa dođe (zabrane obavljanja poslova i drugih aktivnosti, prijavljivanje imovine i prihoda), i ona koja se bave rešavanjem sukoba interesa koji se javio u konkretnom predmetu (prijavljivanje sukoba interesa, provera, saveti, ništavost...).
Praksa primene propisa nije bila dorasla značaju koji je dat zakonima što se odrazilo negativno i na normativna rešenja. Bez adekvatne provere, pravila su prenošena u sve veći broj novih zakona i nižih pravnih akata, gde su ostajala jednako neprimenjena.
Iako se nesumnjivo bitno promenilo razumevanje pojma sukoba interesa među građanima, i dalje se može reći da je ono daleko od dovoljnog. To je, između ostalog, posledica i normativnih rešenja i prakse primene propisa. Naime, daleko najviše govora je bilo o kumulaciji (javnih) funkcija i (ne)podnošenju izveštaja o imovini i prihodima, što je bilo praćeno ocenama da se radi o „sukobu interesa“, iako je suštinski reč o drugim pojavama. Na sličan način, razumevanje nije postignuto ni u pogledu odnosa sukoba interesa prema zloupotrebi položaja - funkcioneri koji krše pravila o sukobu interesa kažu da nema ništa sporno, jer nije bilo zloupotrebe; kritička javnost ih osuđuje kao da su počinili zloupotrebu.
Imajući u vidu brojnost propisa koji uređuju oblast sukoba interesa, tekst se bavi pitanjima koja su prioritizovana u antikorupcijskim strateškim aktima, i koja se odnose na najveći broj lica i situacija. Takođe, akcenat je stavljen na oblasti u kojima je nešto rađeno, makar na zakonodavnom nivou.
Koaliciju prEUgovor čine:
Akcija protiv trgovine ljudima - ASTRA, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
Koalicija prEUgovor je formirana sa ciljem da nadgleda sprovođenje politika iz oblasti pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa akcentom na poglavljima 23 i 24. Misija prEUgovora je da predlaže mere za unapređenje stanja u oblastima koje su teme pregovora, koristeći proces EU integracija za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji Srbije.
Izradu izveštaja finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu (www.norveska.org.rs)
Više o aktivnostima prEUgovora možete saznati na zvaničnoj Fejsbuk stranici kao i Tviter nalogu.