Pišu: Stefan Marković i Sara Sekulić
Ilustracija: CINS / Đorđe Matić
Da bi izbegli plaćanje poreza, rukovodioci firmi se služe različitim trikovima - između ostalog ne izdaju kupcima fiskalne račune ili ne plaćaju radnicima doprinose. Često utaje milionske cifre, ali čak i kad ih država uhvati sa „rukom u medu“, prolaze sa malim kaznama. Većina dobije uslovnu kaznu zatvora, a koliko je poreskog duga država naplatila ostaje nepoznato.
Direktor Sigurnost Vračar, firme iz Beograda koja se bavi privatnim obezbeđenjem, četiri godine nije uplaćivao poreze i doprinose za socijalno osiguranje zaposlenih. U oktobru 2020. godine, osuđen je za krivično delo utaja poreza, odnosno za utaju 110 miliona dinara.
Direktor je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu osuđen na sedam meseci kućnog zatvora i novčanu kaznu od 50.000 dinara.
U proleće 2015. godine osuđen je i direktor i osnivač firme Globo Autohaus iz Beograda. On je prodao 45 polovnih vozila uvezenih iz Austrije, Švajcarske i Hrvatske, ali nije prijavio svu zaradu. Pored tih, neka vozila je prodavao i za gotovinu, mimo računa firme.
Zbog utaje 19,8 miliona dinara osuđen je na godinu dana zatvora, ukoliko četiri godine ne ponovi krivično delo, a morao je da plati i 400.000 dinara.
Ovi slučajevi nisu izuzeci. Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da su osnovni sudovi u Beogradu od početka 2011. do jula 2021. godine u 300 postupaka osudili 372 osobe za krivično delo poreska utaja.
Najveći broj postupaka, njih 249, završilo se uslovnom zatvorskom kaznom, uz novčane kazne realne srednje vrednosti (medijana) 80.000 dinara. U ovim postupcima okrivljeni su utajili oko tri milijarde dinara poreza.
Celu priču možete da pročitate na sajtu CINS-a.