Zašto je nedavno istaknuta potreba za hitnim usklađivanjem vizne politike Srbije sa Evropskom unijom i da li to može imati posledice po bezvizni režim koji građani Srbije uživaju u EU – pitanja su na koja odgovara nova brza reakcija. Koalicija prEUgovor naglašava da i problem i rešenje treba sagledati u okviru šireg sistema upravljanja migracijama u Srbiji.
Nakon što je objavljen poslednji izveštaj Evropske komisije, pitanje vizne politike Republike Srbije našlo se visoko na skali prioriteta zvaničnika EU, Srbije, ali i domaće javnosti. Od Srbije je zahtevano da u najskorijem periodu uskladi svoju viznu politiku i ukine bezvizni režim, posebno za državljane Burundija, Tunisa, Kube i Indije.
Kao ključni razlog za takvu odluku navode se statistički podaci Frontex-a, koji pokazuju da je zapadnobalkanska ruta i dalje najaktivnija migratorna ruta za nezakonito kretanje preko granica EU u 2022. godini. Dodatni argument su i statistički podaci o povećanom broju zahteva za azil, koje su državljani ovih zemalja podneli u zemljama članicama.
Domaća javnost pitanje vizne politike sagledava pre svega kroz rizik da bi mogla biti sprovedena predložena krajnja mera, tj. da bi mogao biti suspendovan režim bezviznog putovanja u EU za građane Srbije. Zvaničnici Republike Srbije pružili su uveravanja da će preduzeti neophodne korake i da će se „Srbija do kraja godine uskladiti sa viznom politikom Evropske unije, da je niko ne bi mogao koristiti kako bi preko nje ilegalno otišao na zapadˮ.
Vlada Republike Srbije je za sada donela Odluku o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Republike Burundi nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Za državljane Tunisa, odluka i dalje nije doneta, iako su zvaničnici u Briselu još u oktobru pozdravili važan korak koji je Srbija napravila ka usklađivanju sa viznom politikom Evropske unije, kojom se predviđa ukidanje viza za državljane Burundija i Tunisa.
Usklađivanje sa viznom politikom Evropske unije svakako jeste jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji, koji se može promatrati i pratiti potpuno nezavisno od okolnosti pojačanih nezakonitih kretanja ka teritoriji Evropske unije. S druge strane, vizna politika i kontrola boravka i kretanja stranaca deo su šireg sistema upravljanja migracijama.
Stoga se čini važnim rasvetliti neke od okolnosti koje se odnose na širi kontekst sistema upravljanja migracijama i efekata uvođenja viznog režima za neke od navedenih zemalja na nezakonita kretanja na zapadnobalkanskoj ruti, a samim tim i na očuvanje bezviznog režima za putovanje građana Srbije u EU.
