Brzom reakcijom koalicija prEUgovor upozorava na loša rešenja iz Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, objašnjava kratko i jasno kako se njima umanjuje dostignuti nivo prava i nudi preporuke za javnu raspravu.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Nacrt) od 27. maja do 16. juna 2021. godine.

Objavljeni Nacrt sadrži brojna sporna rešenja, te rešenja koja su u suprotnosti sa ustavnom garantijom da se dostignuti nivo prava ne može smanjivati. Nacrt ne samo da propisuje dodatne osnove za ograničenje prava, proširuje krug subjekata koji su izuzeti od primene Zakona, uvećava broj organa protiv čijih rešenja žalba nije dozvoljena, već i doslovno „briše” prioritet prava javnosti u odnosu na tajnost iz zakonskog teksta.

Nacrt ne nudi rešenja ni za jedan od „gorućih” problema, koji su do sada nebrojeno puta isticali i sama institucija Poverenika i stručna javnost. Među njima ističu se (ne)izvršavanje rešenja Poverenika, neefikasan nadzor nad primenom Zakona i postupak izbora Poverenika.

Preporuke

• Javnu raspravu treba iskoristiti za unapređenje predloženog teksta Nacrta jer trenutna rešenja neminovno vode smanjenju dostignutog nivoa prava.
• Iz Nacrta treba obrisati sporna rešenja, kojima se predviđaju dodatne osnove za ograničenje prava, proširuje krug subjekata koji su izuzeti od primene Zakona i uvećava broj organa protiv čijih rešenja žalba Povereniku nije dozvoljena.
• U tekst Nacrta treba vratiti tzv. test javnog interesa.
• U slučaju organa protiv čijih rešenja žalba nije dozvoljena neophodno je, pre svega, obrisati obavezu tražioca da „ponovi” zahtev pre nego što povede upravni spor. Dodatno, neophodno je propisati razumne rokove za postupanje Upravnog suda u ovakvim slučajevima. Ukoliko već žalba protiv rešenja ovih organa nije dozvoljena, onda je, propisivanjem ovih rokova, neophodno omogućiti tražiocu barem nekakvu jednakost pravne zaštite.
• Treba unaprediti rešenja koja uređuju izvršenje rešenja Poverenika, pre svega konkretizovanjem obaveze Vlade da obezbedi izvršenje rešenja Poverenika, ali i uvećavanjem zaprećenih novčanih iznosa kazni koje Poverenik može da izrekne, kao i predviđanjem mogućnosti novčanog kažnjavanja odgovornog lica uz organ vlasti.
• Nadzor nad primenom Zakona treba poveriti instituciji Poverenika, posebno kada se ima u vidu dosadašnja uspešna praksa nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koja je ovoj instituciji poverena, te shodno tome povećati i broj zaposlenih.
• Detaljno treba urediti izbor Poverenika, koji nedvosmisleno osigurava punu transparentnost i potpuno odsustvo političkog uticaja, tj. garantiju da će profesionalni i personalni kapaciteti i kvaliteti predloženih kandidata biti odlučujući prilikom izbora

Izradu ovog dokumenta finansijski je podržala Evropska unija u okviru projekta „PrEUgovor nadzor politika: izgradnja savezništava za jači uticaj u neizvesnoj budućnosti”. Za stavove iznete u dokumentu odgovorna je jedino koalicija prEUgovor i ne može se ni u kom slučaju smatrati da oni odražavaju stavove Evropske unije.