Kako unaprediti tekst povučenog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima da bi se srpska policija efektivno uhvatila u koštac sa hroničnim problemom politizacije? Odgovor na ovo pitanje daju kolege iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, člana koalicije prEUgovor.
Uskoro će proteći tačno 20 godina od kada je Misija OEBS formulisala principe reforme policije u Srbiji i Crnoj Gori kroz princip 3 „D“ koji označava decentralizaciju, demilitarizaciju i depolitizaciju. Ostavljajući prve dve stavke po strani, cilj ovog teksta jeste da se bavi poslednjom, depolitizacijom, u kontekstu trenutnih reformi policije koje se vode u okviru pristupnih pregovora Srbije i Evropske unije, a sve u vezi sa izradom novog Zakona o unutrašnjim poslovima čije usvajanje se očekuje do kraja 2022. godine.
Naime, iako su protekle dve decenije od tada, deluje da je od 3 „D“ najmanje napretka napravljeno u oblasti depolitizacije, tj. iskorenjivanja toksičnog uticaja koje politika ima na operativni rad policije. Ovaj problem redovno ističe i Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima za Srbiju, s obzirom da se na njega odnosi i jedno od prelaznih merila u okviru Poglavlja 24, na čije se ispunjavanje Vlada Srbije obavezala kroz Akcioni plan za ovu oblast još 2016. godine.
Trenutno važeći Zakon o policiji je usvojen 2016. i dva puta izmenjen 2018. godine - Narodna skupština je prve izmene i dopune usvojila 22. marta 2018. (Sl. glasnik RS, br. 24/2018), a druge 9. novembra iste godine (Sl. glasnik RS, br. 87/2018). I tada su propuštene prilike da se reše večne dileme: da se u potpunosti osigura autonomija rada policije kako u celini tako i npr. u radu unutrašnjih kontrolora u odnosu na zakon iz 2006. godine. Sva je prilika da će još jedna prilika biti propuštena i ove godine kada se, nakon neuspešnog pokušaja 2021, očekuje usvajanje novog Zakona o unutrašnjim poslovima.
Naime, krajem avgusta 2021. godine na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova sasvim neočekivano pojavio se Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, koji je u međuvremenu uklonjen. Bez adekvatnog obaveštavanja zainteresovane javnosti, organizovana je javna rasprava u zakonom minimalnom predviđenom roku od svega 20 dana, što ukazuje da idejni tvorci Nacrta o njemu nisu zapravo ni želeli da vode stručnu debatu. U svega nekoliko dana pred istek roka za javnu raspravu, veliki broj relevantnih organizacija civilnog društva izrazio je svoju zabrinutost, kako u vezi sa načinom na koji se rasprava (nije) vodila, tako i sa sadržinom samog nacrta, i tražilo da se Nacrt povuče iz procedure.
Umesto izveštaja o sprovedenoj javnoj raspravi nakon isteklog roka, MUP je objavio saopštenje (takođe kasnije povučeno sa sajta Ministarstva) u kom se navodi da je, na molbu predsednika Srbije, sporni Nacrt povučen iz procedure. Za celu situaciju su optužene organizacije koje su se protiv Nacrta izjašnjavale.
U tekstu se analiziraju ključni aspekti povučenog Nacrta, kao i rešenjima iz trenutno važećeg Zakona policiji, sve iz ugla osiguranja operativne autonomije policije u skladu sa iznad iznetim okvirom koji sadrži standarde koji treba da budu osigurani. Ali, budući da je Radna grupa nastavila rad na novom tekstu Nacrta koji tek treba da bude objavljen, ne bavi se detaljno analizom odredaba u pojedinostima već definiše generalni pravac u kom bi se izmene zakonskog okvira morale kretati.
Izradu ove publikacije omogućio je Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda SAD, i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu u okviru projekta „PrEUgovor za vladavinu prava i EU integracijeˮ.