U periodu od novembra 2025. do kraja aprila 2026. godine Srbija se vidljivo udaljila od ciljanog članstva u Evropskoj uniji i skliznula iz stagnacije u otvoreno nazadovanje.
Nije više reč samo o upornom odbijanju vlasti da se prioritetne reformske mere sprovedu do kraja, već i o poništavanju onoga što je do sada, iako nesavršeno, slavljeno kao uspeh - poput pravosudne reforme. Zarad zadržavanja političke kontrole nad institucijama, koje su se ohrabrile da rade svoj posao uprkos pritiscima, nevešto je prekinuta dosadašnja simulacija reformskih aktivnosti i dobrih namera. Potom je ta simulacija obnovljena punom parom osnivanjem novih tela i mehanizama i izradom brojnih propisa sa kojima se odveć kasnilo. Uporedo s tim, sistematski se sužava prostor za učešće javnosti u izradi zakona i javnih politika, i normativno i u praksi, što se, štaviše, formalno pravda potrebom za ubrzanjem reformi u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji.
Zloupotreba institucija, centralizacija moći, selektivna primena zakona i suzbijanje kritičkih glasova belodano se nastavljaju. Studentski pokret i opozicija zahtevaju raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora kao izlaz iz postojeće društvene i političke krize, ali se vlast i dalje nije odvažila na taj korak. U međuvremenu, lokalni izbori u pojedinim opštinama ponovo pokazuju izrazito neravnopravan teren za političku utakmicu u korist vladajućih partija, kao i dopunu suptilnih mehanizama uticaja na birače otvorenim zastrašivanjem. Talasom smena u policiji nastoji se cementirati politička kontrola nad ovim organom sile i (ne)sprovođenja zakona koji je, uz medije, igrao ključnu ulogu u spornom upravljanju krizom. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou udarila je u zid kad je došla na prag ministrima u vladi i aktivno se podriva, dok se nastoje prikazati što bolji statistički pokazatelji na papiru. Sprovođenje akcionih planova za poglavlja 23 i 24 sasvim je palo u senku Reformske agende, koja se u oblasti Osnova podjednako slabo primenjuje.
Izuzetno je važno to što iz Brisela stižu blagovremene, sve jasnije i direktnije poruke o negativnim trendovima u zemlji i njihovom odstupanju od evropskih vrednosti i standarda. Najava potencijalnog zamrzavanja fondova namenjenih Srbiji iz Plana rasta za Zapadni Balkan, kao odgovor na ove trendove, odjeknula je u javnosti kao primer dugo očekivane striktne primene mehanizma uslovljavanja, koji je od početka utkan u okvir pregovaračkog procesa i pojačan novom metodologijom proširenja.
Dok se u susedstvu slave lepe vesti, poput početka izrade pristupnog sporazuma Crne Gore sa EU i političke promene na izborima u Mađarskoj, čiji je odlazeći režim kvario evropski prosek vladavine prava i kočio njenu spoljnu politiku, srpska vlast sve više se izoluje i čak je odbila učešće na samitu EU-Zapadni Balkan prošlog decembra. Operativno članstvo Srbije u Jedinstvenom evropskom platnom prostoru (SEPA) od maja 2026. godine jedna je od retkih lepih vesti za domaće građane i privredu i jedan od pozitivnih primera postepene integracije u Evropsku uniju.
Iako su i dalje građani koji bi glasali za učlanjenje Srbije u EU brojniji od onih koji se tome protive, oni nemaju apsolutnu većinu. Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da mnogi srpski državljani EU doživljavaju prvenstveno kao geopolitičkog aktera, a ne kao aktera zasnovanog na vrednostima, i sumnjičavi su prema namerama EU prema Srbiji u procesu proširenja. Koalicija prEUgovor ponovo ističe potrebu da evropski zvaničnici unaprede komunikaciju sa javnošću u Srbiji i da se EU snažnije uključi u rešavanje aktuelne političke krize u zemlji, kako bi se obnovilo poverenje građana u njenu normativnu i transformativnu moć. Takođe, prEUgovor podseća da verodostojnost politike proširenja zavisi i od tempa kojim se Unija priprema za buduće prošireno članstvo, te apeluje da se taj proces ubrza, a države kandidati uključe u rasprave o neophodnim reformama.