Period koji obuhvata ovaj izveštaj – od novembra 2023. do aprila 2024. godine – obeležili su vanredni parlamentarni i lokalni izbori, a Vlada je sve vreme bila u tehničkom mandatu. Ovo deluje skoro kao uobičajeno stanje, imajući u vidu da su u prethodnih pet godina parlamentarni izbori u Srbiji održani tri puta, a zemlja je nepune dve godine provela bez izvršne vlasti u punom mandatu, pošto se svaki put čekao poslednji zakonski rok za formiranje institucija.
Za sve to vreme dominacija vladajuće stranke bila je stabilna; čak se ni predsednica Vlade nije menjala, sve do maja 2024. godine. Novi premijer okupio je do sada najveći kabinet - sa 25 resornih ministara i pet ministara bez portfelja, kao i jednim potpredsednikom Vlade bez ministarskog mesta - i najavio „Vladu kontinuiteta”.
Međutim, nalazi ovog i prethodnih Alarm izveštaja koalicije prEUgovor ukazuju da je neophodno da se dosadašnji pristup reformama u Klasteru 1 sasvim promeni. Reformske aktivnosti često se sprovode tek forme radi, u zbrzanim postupcima u poslednji čas, obaveze se tumače minimalistički i zaobilazi se rešavanje ključnih problema u kritičnim oblastima. Prema ocenama Evropske komisije, Srbija je za devet godina tek neznatno povećala nivo spremnosti za članstvo u EU i uporno stoji na sredini reformskog puta.1 U kritičnim oblastima iz poglavlja 23 i 24 (pravosuđe, borba protiv korupcije, sloboda izražavanja, borba protiv organizovanog kriminala) ponovo je dobila je ocenu 2 od 5. Sudeći prema ekspozeu novog premijera, ove oblasti nisu ni deklarativno među prioritetima nove Vlade.
Ono po čemu bi se ovaj izveštajni period ipak izdvojio od prethodnih je obim osvedočenih zloupotreba u okviru izbornog procesa i intenzitet reakcija domaće i međunarodne javnosti. U drugoj polovini decembra svakodnevno su organizovani protesti zbog izbornih nepravilnosti. Evropski parlament je pozvao na nezavisnu međunarodnu istragu ovih navoda i slanje ekspertske misije da razmotri sistemske probleme vladavine prava u Srbiji po ugledu na Pribe izveštaj.3 Koalicija prEUgovor već godinama zagovara izradu takvog izveštaja za Srbiju.
Iako su nadležna ministarstva najavila izradu izveštaja o ispunjenju prelaznih merila u poglavljima 23 i 24, oni do sada nisu objavljeni. Štaviše, kasni se i sa objavljivanjem redovnih izveštaja o sprovođenju akcionih planova za ova poglavlja. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije objavilo nijedan polugodišnji izveštaj u 2023. godini. S druge strane, Vlada se obavezala na dodatno izveštavanje u okviru uslovljavanja za sredstva iz novog Plana rasta za Zapadni Balkan, kao i za godišnji izveštaj o vladavini prava u EU, koji od 2024. prvi put uključuje Srbiju (i još tri države kandidata iz regiona). Opšti diskurs vlasti o odnosima sa Evropskom unijom nije se zaista poboljšao, a EU često postaje slučajna meta.
Izveštaj je izrađen u okviru projekta koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije. Sadržaji objavljeni u okviru projekta predstavljaju stavove njihovih autora i ni na koji način ne predstavljaju stav Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje.