Izveštajni period - od maja do oktobra 2022. godine - Srbija je provela s Vladom u tehničkom mandatu. Na formiranje vlasti koja treba da dela kao motor evropskih integracija čekalo se do krajnjeg roka, iako je parlamentarna većina bila jasna, a okolnosti u svetu i zemlji zahtevale su odlučno delanje. Većina reformskih aktivnosti u klasteru 1 zbog toga je stavljena na čekanje, počev od izrade i usvajanja propisa. Srbija je još daleko od postizanja vidljivih rezultata u oblastima koje prati koalicija prEUgovor. Štaviše, u prethodnih šest meseci izostao je čak i, do sada preovlađujući, pristup „štikliranja stavki”, koji podrazumeva gomilanje aktivnosti radi fingiranja reformskih napora. Vladavina prava privremeno je skrajnuta geopolitičkim obzirima usled posledica ruske agresije na Ukrajinu i zategnutih odnosa na liniji Beograd - Priština, ali ona ostaje u srži evropskih integracija.
Izuzetak predstavlja intenzivan rad na pisanju pet pravosudnih zakona radi sprovođenja izmena Ustava usvojenih u februaru 2022. Kao i prošle jeseni, ova oblast ostaje okosnica napretka koji Vlada nastoji na prikaže u klasteru 1 pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Nedosledne reči i neubedljiva dela obeležila su postupanje Srbije u proteklom periodu, pokazao je i godišnji izveštaj Evropske komisije iz oktobra 2022. Od 2015. godine, od kada Evropska komisija kvantifikuje svoje ocene, ukupan nivo spremnosti za članstvo Srbije tek je neznatno porastao, a od 2020. godine ne pomera se dalje od sredine puta. U poglavljima 23 i 24, koji pokrivaju pravosuđe i osnovna prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, Srbija je dobila ocenu 2 od 5. Više ocene dobile su Severna Makedonija i Albanija, koje su tek u julu 2022. godine otvorile pristupne pregovore. Kada je reč o prosečnom godišnjem napretku, Srbija je ostvarila svoj ubedljivo najskromniji rezultat do sada i čak je prvi put nazadovala - u oblasti usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
U datoj geopolitičkoj situaciji, jasno pozicioniranje Srbije u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu tumači se kao ključno za iskazivanje strateškog opredeljenja zemlje za evropske integracije. Iako se srpskim zvaničnicima može zameriti slanje ambivalentnih poruka o Evropskoj uniji, raznoliki glasovi o napretku Srbije čuju se i s druge strane. Ishod je pad podrške građana Srbije učlanjenju u EU, a takvi nalazi povratno služe kao izgovor za dalje odlaganje donošenja ključnih odluka i sprovođenja suštinskih reformi.
Kredibilnim rečima i delima potrebno je oživeti transformacioni potencijal politike proširenja EU. Koalicija prEUgovor podseća da proces pristupanja ne sme biti cilj sam po sebi, već sredstvo za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji i uređenju zemlje, zasnovanom na vladavini prava.
