Izveštajni period, od novembra 2021. do aprila 2022, obeležili su referendum o promeni Ustava i opšti izbori sa pratećim kampanjama i nizom propisa koji su ponovo menjani u poslednji čas. Zbog nedostatka pravog dijaloga u institucijama i medijima građani su pred kraj 2021. godine širom Srbije masovno izašli na ulice. Značajan početni korak ka jačanju nezavisnosti pravosuđa napravljen je promenom Ustava, iako prostor za uticaj politike na ovu granu vlasti nije sasvim eliminisan. Problem primene propisa ostaje ključna prepreka za napredak u kritičnim oblastima poput slobode medija i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Način na koji se aktivnosti iz akcionih planova za poglavlja 23 i 24 predstavljaju i sprovode potvrđuju ranije stečen utisak da, umesto volje da ostvari suštinske reforme, Vlada Srbije zapravo samo „štiklira stavke” u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Nakon dvogodišnjeg zastoja, Srbija je krajem 2021. godine otvorila klaster 4 (Zelena agenda i održiva povezanost) sa četiri pregovaračka poglavlja, što se najvećim delom može pripisati užurbanom finišu postupka ustavnih izmena. Međutim, iako se Vlada Srbije pripremila za otvaranje još tri poglavlja iz klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast), do toga nije došlo. Paralelno s tim, kraj godine obeležio je niz incidenata, a neadekvatne reakcije vlasti izazvale su zabrinutost u zemlji i inostranstvu.
Na otkrivanje surove radne eksploatacije vijetnamskih radnika u Zrenjaninu sa elementima trgovine ljudima nadležni organi su odgovorili poricanjem odgovornosti i ignorisanjem slučaja. Osujećeni pokušaji uklanjanja murala osuđenom ratnom zločincu u centru Beograda u novembru doveli su do napada na branioce ljudskih prava, ograničena je sloboda okupljanja, ogoljeno je višegodišnje odsustvo napora države da se „suoči sa (ratnom) prošlošćuˮ, dok se postupanje ekstremno desničarskih grupa toleriše. Odnos vlasti prema neistomišljenicima pokazao se i pre, tokom i nakon ekoloških protesta krajem novembra. Policija je učesnike protesta na različite načine zastrašivala, nezakonito prekršajno gonila, i nije ih zaštitila od maskiranih napadača sa palicama. Način na koji su na kraju prihvaćeni i hitro u delo sprovedeni zahtevi demonstranata ukazuje na gotovo iščezlu podelu vlasti u Srbiji.
Predsednički, parlamentarni i lokalni izbori u Beogradu i još dvanaest gradova i opština održani su 3. aprila 2022. godine. Usled brojnih izbornih nepravilnosti i nedovoljnog poznavanja pravila menjanih neposredno pred izbore, konačni rezultati predsedničkih i beogradskih izbora proglašeni su više od mesec dana kasnije, a još se čeka na konačne rezultate i raspodelu mandata u Narodnoj skupštini. Time se pomeraju i rokovi za formiranje buduće Vlade, što može uticati i na odugovlačenje u sprovođenju reformskih aktivnosti.
Ruski napad na Ukrajinu krajem februara 2022. prouzrokovao je tektonske promene u evropskoj bezbednosnoj strukturi. Odrazio se na izbornu kampanju i uticaće na formiranje vladajuće koalicije u Srbiji. Posledice ove krize značajne su i za politiku proširenja EU, naročito u kontekstu podnošenja tri nova zahteva za članstvo (Ukrajina, Moldavija i Gruzija), i za položaj Srbije, koja osim ograničenog napretka u klasteru 1 ima hronične probleme i sa spoljnopolitičkim usaglašavanjem sa EU. U okviru Poglavlja 24, koje prati prEUgovor, ova kriza Srbiji donosi i izazove novog izbegličkog talasa i jačanja desnog ekstremizma. Neophodno je da obe strane pristupnih pregovora potvrde i promovišu perspektivu članstva Srbije u EU, rečima i delima, među kojima je i sprovođenje reformi u kritičnim oblastima klastera 1 u dobroj veri.
