U izveštajnom periodu, od maja do oktobra meseca 2021. godine, u Srbiji je ubrzanim tempom nastavljeno sprovođenje formalnih aktivnosti u pojedinim oblastima iz klastera 1, a naročito u vezi sa ustavnim izmenama u oblasti pravosuđa. Te aktivnosti su uglavnom normativnog karaktera, što je tek početni korak ka željenoj društvenoj promeni, te još uvek nema opipljivih rezultata. Osim toga, aktivnosti mahom kasne i nadoknađuju procese koje je trebalo okončati nekoliko godina ranije. Koalicija prEUgovor, kao deo civilnog društva, i dalje nije zadovoljna kvalitetom postupka izrade zakona, strategija i politika, kao ni rešenjima koje ovi postupci iznedre. Način na koji se aktivnosti sprovode, njihova dinamika i zvanični narativ koji ih prati potvrđuju ranije stečen utisak da je reč o pristupu „štikliranja stavki”, kojim se nastoji stvoriti slika napretka dovoljnog za otvaranje novih klastera u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom.
Aktivnosti nisu intenzivirane samo zbog kašnjenja i revidiranih rokova već i zbog vanrednih parlamentarnih i redovnih predsedničkih izbora najavljenih za proleće 2022. godine. Iako je, usled nezastupljenosti opozicije u Narodnoj skupštini, odmah nakon izbora u leto 2020. najavljen skraćeni mandat zakonodavnog tela, od istog monolitnog parlamentarnog sastava očekuje se da usvoji izmene Ustava i druge (povezane) propise velikog značaja, poput Ustavnog zakona i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Postoji bojazan da će ubrzavanje u poslednji čas pred istek utvrđenih rokova oštetiti demokratske procese.
Uporedo s tim rastu politička i društvena polarizacija. Mada je vođen dijalog o određenim pitanjima, mnogi predlozi su odbijeni bez adekvatnog obrazloženja. Nosioci vlasti nastavljaju da (zlo)upotrebljavaju institucionalne i medijske kanale da bi diskreditovali svoje političke protivnike, ali i kritički nastrojene medije, organizacije civilnog društva i pojedince.
U kritičnim oblastima koje prEUgovor prati, poput slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, napredak nije vidljiv. Pored ovih oblasti, Evropska komisija redovno naglasak stavlja na prepreke u procesuiranju ratnih zločina i reformi javne uprave, što se ne može posmatrati odvojeno od (ne)funkcionalnosti demokratskih institucija. U nedavno objavljenom godišnjem izveštaju za Srbiju, prvom koji je izrađen po novoj metodologiji proširenja, ponavljaju se loše ocene u svim gorepomenutim oblastima iako sa manjom oštrinom. Evropska komisija ipak preporučuje da se otvore dva nova klastera u pristupnim pregovorima sa Srbijom. Podsećamo, poslednje pregovaračko poglavlje otvoreno je krajem 2019. godine.
Primetno je izvesno poboljšanje u javnim izjavama/saopštenjima srpskih zvaničnika o Evropskoj uniji. Za razliku od prethodnog perioda, izostali su upadljivi i direktni napadi na EU. Zastoj Srbije u pregovaračkom procesu predstavnici Vlade po pravilu objašnjavaju nevoljnošću EU da nastavi ili ubrza taj proces, uz primetno odsustvo introspekcije i uz zanemarivanje problema koje Srbija ima u ispunjavanju preuzetih obaveza.
Koalicija prEUgovor nada se da će nova metodologija proširenja biti iskorišćena za bolje uzajamno uvezivanje oblasti koje spadaju u klaster 1 (Osnove). Koalicija pozdravlja pominjanje „proširenja” u Deklaraciji iz Brda, za razliku od prethodnih deklaracija sa samita lidera EU i Zapadnog Balkana, obećani investicioni paket za region, kao i nameru da se samiti redovno održavaju. S druge strane, kontinuirana blokada otpočinjanja pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom narušava verodostojnost politike proširenja EU. Dalje nazadovanje vladavine prava u pojedinim državama članicama EU veoma negativno utiče na reformske procese u zemljama koje teže učlanjenju.
