U saopštenju Ministarstva za evropske integracije i Pregovaračkog tima (dalje: „MEI i PT“), koje je preneo TANJUG (a Ministarstvo na svom sajtu prenelo od TANJUG-a!), dana 6. novembra 2017, pod naslovom „Deo civilnog društva bi da politizuje pregovore sa EU“, neistinito se prenose, netačno tumače i stavljaju u očigledno iskrivljeni kontekst, izjave programskog direktora organizacije Transparentnost - Srbija, date u intervjuu koji je objavila novinska agencija FONET, 5.11.2017. i to na način koji može škoditi časti i ugledu. Stoga očekujemo da u skladu sa duhom saradnje, standardima javne komunikacije i zakonskim obavezama, ovaj zahtev objavite i distribuirate na isti način kao što je objavljeno i distribuirano i pomenuto saopštenje MEI i PT.
MEI i PT su naveli da „su uočili da postoje tendencije jednog dela organizacija civilnog društva, da se proces saradnje opstruiše, a sadržaj pojedinih, pre svega tehničkih pitanja, politizuje.“ U daljem tekstu ovi državni organi reaguju samo na „tvrdnje direktora „Transparentnosti“ Nemanje Nenadića“, pa je jedino logično pomisliti da su MEI i PT želeli da ukažu da upravo organizacija „Transparentnost - Srbija“ želi da opstruiše saradnju (ne vidi se jasno čiju saradnju, možda se misli na Republiku Srbiju i EU) i da politizuje „tehnička pitanja“. Međutim za ove optužbe MEI i PT ne navode ni jedan dokaz, to jest, ne ukazuju ni na jednu izjavu N. Nenadića koja bi poslužila kao pokazatelj „opstrukcije saradnje“ ili „politizacije tehničkih pitanja“.
Dalje, MEI i PT, navodno odgovarajući na tvrdnje Nemanje Nenadića, kažu da je za njih „suština nedvosmisleno važnija od forme“. Pošto se u izjavi Nemanje Nenadića uopšte ne pominje da je za MEI i PT „forma važnija od suštine“, reagovanje takvom tvrdnjom je bespredmetno. Komentar Nemanje Nenadića odnosio se na precizno identifikovan dokument - saopštenje MEI i PT, koje je predstavljeno kao reakcija neidentifikovanog lica iz MEI/PT TANJUG-u, a sve to na izveštaj koalicije „prEUgovor“ o praćenju napretka u poglavljima 23 i 24 pregovora Republike Srbije i EU. Nenadić je u intervjuu ukazao da su se MEI i PT u tom saopštenju bavili formom komunikacije između koalicije nevladinih organizacija prEUgovor i MEI/PT (da je koalicija trebalo da pre predstavljanja izveštaja zatraži neke informacije od MEI/PT, da koalicija prEUgovor nije deo platforme Nacionalni konvent za EU i slično), a da se nisu bavili sadržinom izveštaja te koalicije (Transparentnost Srbija je jedna od sedam organizacija koje čine ovu koaliciju).
Pošto su i reakcije MEI/PT i izveštaj koalicije prEUgovor javno dostupni dokumenti, svako ko je zainteresovan može i sam da se uveri da se saopštenje MEI/PTzaista ne odnosi na sadržinu izveštaja prEUgovor-a, već na pitanje komunikacije između MEI/PT i civilnog društva i razne forme te komunikacije (preko platforme EU Konventa ili van nje).
MEI i PT dalje u reagovanju objašnjavaju šta je Konvent i da su uvek bili spremni da razgovaraju i sa drugim koji su takav razgovor tražili, te da su sve informacije o pregovaračkom procesu iz nadležnosti MEI i PT objavljene na sajtu. Intervju N. Nenadića se uopšte nije bavio ovim pitanjima.
MEI i PT iznose tvrdnju da je „ispunjenost akcionih planova od 100 odsto cilj pregovora u poglavljima 23 i 24 u trenutku njihovog zatvaranja.“ Dalje tvrde da je „tokom pregovora ključno kontinuirano sprovođenje reformi i postepeno dostizanje evropskih standarda u oblasti vladavine prava“, te da se aktuelna revizija akcionih planova radi „u cilju postizanja još boljih rezultata od trenutnih 70-80 odsto ispunjenosti od predviđenih aktivnosti u ovoj fazi, što je odličan rezultat ali smatramo da možemo da postignemo još bolji“.
U ovom delu reagovanja MEI i PT polemišu (mada se to ne navodi) sa tvrdnjom N. Nenadića iz intervjua da je ispunjavanje planova ispod 100% neuspeh („a sve ispod 100% je neuspeh, ako je to zaista prioritet. Očigledno je da se unutar same izvršne vlasti tom pitanju ne posvećuje dovoljno pažnje“. https://www.youtube.com/watch?v=bBb4zWrzF68).
Ovom prilikom izražavamo čuđenje zbog takvog stava MEI i PT. Naime, učinak državnih organa Srbije u ostvarivanju akcionih planova se meri u odnosu na one aktivnosti koje su dospele u tom trenutku, a ne u odnosu na postavljene ciljeve do momenta pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Tako, kada Vladino telo za praćenje primene AP za poglavlje 23 napiše da je realizovano 66% aktivnosti za celo to pregovaračko poglavlje, odnosno 53% za deo koji se odnosi na borbu protiv korupcije, ti procenti izražavaju stepen ostvarenosti obaveza koje je trebalo izvršiti do kraja septembra 2017, kao i onih aktivnosti koje se vrše kontinuirano, a ne ukupnog broja zadataka koji stoje pred Srbijom do momenta pristupanja. S obzirom na to da je rokove za sprovođenje aktivnosti utvrdila upravo Vlada Srbije, svojim zaključkom od 27. aprila 2016, jedino je primereno smatrati da se samo 100% ispunjenosti plana može smatrati zadovoljavajućim uspehom.
U nastavku saopštenja, MEI i PT navode kako je strukturiran pregovarački proces, šta su prelazna merila oko kojih su se složile sve države članice kao nivoa koji je potrebno postići u oblasti vladavine prava i kako se pripremaju izveštaji. Ništa od toga nije bio predmet intervjua sa N. Nenadićem.
MEI i PT zatim ističu da pre nego što upute izveštaje o ispunjenju akcionih planova Evropskoj komisiji te izveštaje stavljaju na uvid domaćoj javnosti i da se o njima razgovara. Nakon toga navode: „Kod nas su sve ove informacije i izveštaji transparentni i dostupni, pretpostavljamo da je direktor Transparentnosti to bar primetio. I dalje mislimo da to nije zbog ispunjavanja forme, već radi suštine“. Neshvatljivo je da MEI i PT dopuštaju sebi ovakav način javne komunikacije. Naime, ne samo da je direktor Transparentnosti „primetio“ izveštaje o sprovođenju akcionih planova za pregovaračka poglavlja, već je sadržaj tih izveštaja nekoliko desetina puta komentarisao u javnosti, uključujući i nekoliko javnih skupova na kojima je o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23 diskutovao upravo sa predstavnicima (sadašnjeg) Ministarstva za evropske integracije i članovima Pregovaračkog tima.