Stampedom aktivnosti, pogotovo u finišu ustavnih izmena, nastoji se prikazati dovoljan napredak za otvaranje novih klastera pre izbora na proleće 2022, ali rezultati nedostaju. Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala ostaju kritične oblasti u klasteru 1, a antimigrantske aktivnosti i retorika doprinose radikalizaciji društva, upozorili su predstavnici prEUgovor koalicije na onlajn predstavljanju novog Alarm izveštaja 18. novembra.
Urednica Alarm izveštaja Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, istakla je da su brojne aktivnosti preduzete u periodu od maja do oktobra 2021. godine, ali da rezultati izostaju. Naglasila je da je Vladi Srbije naročito značajno da se pre izbora u proleće 2022. godine otvore novi klasteri u pristupnim pregovorima nakon dvogodišnjeg zastoja. Preovlađuju normativne aktivnosti koje su, pak, tek prvi korak do željene promene, a i one se sprovode sa zakašnjenjem - u pomerenim rokovima.
Kada je reč o ustavnim izmenama, Pejić Nikić je podsetila da su reforme u tom pogledu počele 2017. godine, ali da su tek ove godine, nakon evidentnog zastoja, preduzete aktivnosti - skupštinski odbor formirao je reprezentativnu radnu grupu, organizovala su se javna slušanja i popravljala rešenja, kojima je struka sada uglavnom zadovoljna. Postavila je pitanje zašto tako nije rađeno od početka.
“Nije se ostavilo dovoljno vremena da se javnost upozna sa ciljem ustavnih promena, a građani će o njima morati da odluče na referendumu. Onda su se setili da moraju da donesu i novi zakon o referendumu, i to opet u poslednji čas. Ni izborna ni referendumska pravila ne bi trebalo da se menjaju u godini pred izbore/referendum. Da bi se sve stiglo u zacrtanom roku, ovaj zakon mora da se usvoji po hitnoj proceduri, što ne bi smelo za zakon tog značaja. Stampedo aktivnosti u poslednji čas šteti demokratskim procesima”, istakla je.
Upozorila je i da Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi sadrži niz odredaba čija nepreciznost predstavlja opasnost i za ovaj i za neke buduće referendume.
„Mi i dalje živimo u zarobljenoj državi. Zakonom jačamo ovlašćenja institucija, ali ih one ne koriste za kontrolu i nadzor izvršne vlasti, već se toj izvršnoj vlasti povinuju. Umesto da se menja „činovnička svest” ljudi na čelu ovih institucija, vlast čini sve da na ključnim pozicijama zadrži iste ljude”, objasnila je.
Kao primer navela je ostavljanje mogućnosti reizbora aktuelnog Republičkog javnog tužioca u tekstu ustavnog zakona, uprkos zabrani reizbora ustavnim amandmanima, kao i krišom poturenu mogućnost reizbora sadašnjeg Zaštitnika građana u nedavno usvojenom Zakonu o Zaštitniku građana.
Pejić Nikić zaključila je da je dobro to što se ponovo zvanično izveštava o sprovođenju akcionih planova za poglavlja 23 i 24, iako su ocene iz tih izveštaja ponekad kontradiktorne, čak i netačne.
Vladimir Petronijević, izvršni direktor Grupe 484, istakao je da se po pitanju migracija i azila ovaj izveštaj ne razlikuje od prethodnih. Prema njegovim rečima, Srbija je i dalje zemlja koja beleži ozbiljan trend što se tiče tranzita prema EU na zapadnobalkanskoj ruti. Naglasio je da je u aktuelnim migracijskim tokovima prisutna pretežno muška populacija (oko 84%), uglavnom poreklom iz Pakistana, Sirije i Bangladeša. Dodao je da, što se tiče Avganistanaca, nisu primećena značajna migracijska kretanja.
Petronijević je naveo neke od pozitivnih aspekata kada je reč o tretmanu koji migranti uživaju u Srbiji: omogućena je vakcinacija, sprovodi se upis u škole, čak postoje i primeri upisa na fakultete. Međutim, isto tako govorio je i o negativnim aspektima koje su doneli migracijski tokovi.
“Aktivnosti desničarskih grupa i ksenofobne poruke na društvenim mrežama, usmerene prema migrantima i izbeglicama doprinose radikalizaciji društva. Disproporcija retorike o migrantima i realnih rizika koji prete je velika i zabrinjava. Neophodno je da se pokrene dijalog u društvu o tome”, objasnio je on.
Zlatko Minić, iz organizacije Transparentnost Srbija konstatovao je da nema napretka u ključnim oblastima na polju korupcije. Istakao je da se praktikuju ubrzane izmene propisa zbog izveštavanja GRECO. Međutim, po njegovom mišljenju, one ne daju opipljive efekte, a postojeći propisi takođe se ne primenjuju. Kao primere za ovakvo postupanje naveo je (ne)transparentnost javnih nabavki, probleme koji postoje u upravljanju javnim preduzećima i probleme u oblasti konkurencije, naročito kod infrastrukturnih projekata.
“Jedna od glavnih primedbi Evropske komisije je mali broj prijavljenih i okončanih slučajeva korupcije. Statistički podaci u ovom Alarm izveštaju to potkrepljuju. Glavni razlog za to je nedovoljna (pro)aktivnost javnih tužilaštava”, ocenio je Minić.
Takođe, Minić je naglasio veliki uticaj promotivnih aktivnosti predsednika Srbije. Prema njegovim navodima, od 220 aktivnosti u periodu od maja do oktobra ove godine, trećina je bilo čisto promotivnog karaktera, van predviđenih andležnosti predsednika.
“Dogovor o izbornim uslovima predviđa pojedine nezakonite mehanizme, mnoga važna pitanja su ostala neregulisana ili loše regulisana, posebno funkcionerska kampanja”, upozorio je on.
Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, govorio je o stanju u srpskoj policiji. Ovom prilikom naglasio je da problemi srpske policije nisu sposobnost i kapaciteti, već organizacija i upravljanje.
“Već godinama unazad problemi su isti - odnos policije i tužilaštva, operativna nezavisnost policije. Povučeni Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima nije nudio rešenja za ove probleme, već bi ih samo zamaskirao kozmetičkim izmenama”, objasnio je Elek.
Elek je ocenio da je politički uticaj na rad policije konstantan bez obzira na to ko je aktuelni ministar i da na tu činjenicu stalno podseća i Evropska unija i koalicija prEUgovor u svojim Alarm izveštajima.
Što se tiče organizovanog kriminala, Elek je istakao da se u Izveštaju Evropske komisije potpuno izostavlja „rat protiv mafije”, ali se pominje da mora da se pređe na strateški pristup umesto do sada primenjivanog ad hoc pristupa. Kao primer očiglednog zataškavanja naveo je slučaj „Jovanjica”. U izveštajima MUP-a stoji da je to bila najveća zaplena marihuane, dok se vlast sve vreme trudi da umanji značaj pomenute afere. Umesto toga, prema njegovim rečima, država se obračunava sa profesionalnim policajcima.
“Nema dobre policije bez demokratije - kontrola i nadzor su ključni. Mi imamo civilnu, ali ne i demokratsku kontrolu nad sektorom bezbednosti”, zaključio je Elek.
Jasmina Krunić, koordinatorka za javne politike i razvoj NVO ASTRA, povodom nehumanih uslova u kojima trenutno rade vijetnamski radnici na izgradnji fabrike guma „Ling Long” u Zrenjaninu, podsetila je na još jedan sličan slučaj koji se desio pre 14 godina, a tiče se građana Srbije, BiH i Severne Makedonije. Kako ona navodi, reč je o slučaju Serbaz, jednom od najvećih pokušaja trgovine ljudima radi radne eksploatacije u regionu. Nažalost, ovaj slučaj nije dobio svoj sudski epilog u Srbiji.
“Imajući u vidu da zakonski okvir za delovanje postoji, naša je obaveza da ovaj slučaj bude drugačiji”, zaključila je Krunić.
Snimak konferencije možete pogledati ovde.
Konferencija je deo dva projekta koje sprovodi koalicija prEUgovor:
„PrEUgovor za vladavinu prava i EU integracije“ čije sprovođenje su omogućili Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda SAD, i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.
„PrEUgovor nadzor politika: izgradnja savezništava za jači uticaj u neizvesnoj budućnosti“ koji finansira Evropska unija.