Vanredno stanje uvedeno zbog pandemije samo je ogolilo, ubrzalo i produbilo višegodišnji trend zarobljavanja države, urušavanja standarda demokratije i vladavine prava u Srbiji, zaključak je onlajn konferencije na kojoj je predstavljen novi prEUgovor Alarm izveštaj 10. juna 2020. godine. U fokusu izlaganja bili su izborni uslovi, stanje medijskih sloboda i položaj migranata u Srbiji.
Nalazi koalicije prEUgovor, koja je pratila reforme u poglavljima 23 i 24, kao i u određenim političkim kriterijumima procesa pristupanja EU, ukazuju da se negativne tendencije u većini oblasti nastavljaju i u periodu od oktobra 2019. do aprila 2020. Do dodatnog pogoršanja došlo je tokom pandemije virusa COVID-19 u poslednja dva meseca, a posebno nakon što je 15. marta proglašeno vanredno stanje, naglašeno je u novom Alarm izveštaju.
Izveštaj beleži iščezavanje načela podele vlasti i kočnica i ravnoteža, nefunkcionalnost institucija, njihovo selektivno postupanje i nedozvoljen politički uticaj i na one institucije koje bi trebalo da budu neutralne i nepristrasne, kao što su policija, pravosudni organi i nezavisna nadzorna tela, istakla je Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i urednica Alarm izveštaja.
„Posledica toga je da sistem borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala uglavnom hvata sitne ribe, a krupne propušta. Pasivnost i nezainteresovanost najviših institucija poput Narodne skupštine i Ustavnog suda da rade svoj posao posebno je alarmantna“, napomenula je.
Prisutni na konferenciji saglasni su da se stanje vladavine prava u Srbiji pogoršalo u izveštajnom periodu (oktobar 2019 - april 2020), a kao najalarmantniji slučaj odabrali su nepostupanje nadležnih institucija (85%) i aferu Krušik (54%), među odgovorima ponuđenim na kratkoj onlajn anketi, prenela je moderatorka Danica Vučenić.
Tokom diskusije je istaknuto da je, umesto pozitivnih rezultata reformi, izveštajni period obeležio niz afera. Jedna od najznačajnijih je tzv. afera Krušik, koja se navodi kao udžbenički primer zarobljene države.
„Afera Krušik obelodanila je niz problema - isisavanje resursa iz javnog preduzeća u privatne džepove ljudi bliskih najvišim funkcionerima, sukob interesa koji je Agencija za borbu protiv korupcije odlučila da ignoriše, odmazdu države nad nezaštićenim uzbunjivačem, podeljenu medijsku scenu. Kada je i Državna revizorska institucija objavila svoj izveštaj o reviziji preduzeća Krušik, našavši niz nepravilnosti - malo ko je o tome čuo“, objasnila je Pejić Nikić.
Odugovlačenje, preokretanje, pa i simuliranje reformi kako bi se dobila kakva pozitivna ocena na papiru, uz ignorisanje osnovnih vrednosti i svrhe reformi, već je dovoljan pokazatelj privrženosti vlasti Srbije evropskim integracijama, napomenula je.
„Već mesecima nemamo šefa Pregovaračkog tima i nemamo odluku da li će Srbija prihvatiti novu metodologiju proširenja. I dok ova metodologija naglašava da će se pratiti deklarativna privrženost integracijama, čak i najviši zvaničnici su se ponašali suprotno - kinjili i kritikovali EU, a prenaglašeno hvalili „braću“ sa Istoka“, dodala je Pejić Nikić.
Pokušaj unapređenja izbornih uslova u Srbiji putem dijaloga došao je prošle jeseni, pre svega, kao rezultat pritiska i interesovanja institucija iz Brisela. Međutim, vlasti Srbije zauzele su minimalistički pristup, tako da usvojene izmene zakona ne mogu bitno da poprave stanje u ovoj oblasti, ocenio je Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
„Neznatne zakonodavne izmene usvojene su na velika zvona, ali nisu rešile najveći problem izbornih kampanja decenijama unazad - problem funkcionerske kampanje, koja podrazumeva korišćenje mogućnosti da se obezbedi dodatna politička promocija kroz navodno redovne aktivnosti javnih funkcionera”, naglasio je Nenadić.
Izmene Zakona o izboru narodnih poslanika u poslednji čas i mimo prethodnog dijaloga o izbornim uslovima pokazale su da je navodna nesposobnost Vlade da sprovede sveobuhvatne zakonodavne reforme u 2019. „da se ne bi menjao izborni zakon u godini izbora” bila samo izgovor za nedostatak političke volje, istakao je.
Kada je reč o borbi protiv korupcije, održavanje v.d. stanja u javnoj upravi, posebno u javnim preduzećima, kao i izuzimanje najvećih instrastrukturnih projekata iz opštih pravila javnih nabavki predstavljaju razlog za alarm.
„Možemo da govorimo ne samo o odsustvu volje da se zakoni primene, već i o postojanju volje da se oni ne primene”, zaključio je Nenadić.
Poslednjih meseci zabrinjava sve glasnija antimigrantska retorika, koja se sa društvenim mreža vrlo lako prenela u javni medijski prostor. Nažalost, mogla se zabeležiti i na ulicama gradova širom Srbije, na sporadičnim protestima u februaru i prvoj polovini marta. Predizborna kampanja nije jedini uzrok za takvu retoriku. Značajni faktori su i neznanje, predrasude, strah od nepoznatog, objasnila je Miroslava Jelačić Kojić iz Grupe 484.
„Najveću zabrinutost izazvala je pojava tzv. narodnih patrola koje su u Beogradu presretale migrante i pretile im. Imali smo reakciju policije i tužilaštva, ali nama još nisu poznati rezultati istraga. Nedavno smo u Obrenovcu videli upad kolima u Centar za smeštaj i prihvat migranata. Dodatno zabrinjava što je događaj uživo prenošen na društvenoj mreži Facebook i kasnije prikazan u svim drugim medijima. Pre nekoliko dana počinilac je pravosnažno osuđen na osam meseci zatvora”, navela je Jelačić Kojić.
Srbija je pandemiju i vanredno stanje dočekala pokazavši jednu stabilnu doslednost na polju slobode medija - stalni pad u različitim međunarodnim indeksima. Zaključkom Vlade od 28. marta uvedena je i formalna cenzura, što je dovelo do hapšenja novinarke portala Nova.rs. Ovaj akt je samo vrhunac mera koje je Vlada preduzela prema medijima, ukazao je Branko Čečen iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
„Cenzura znači da država ima formalni način da odlučuje šta sme a šta ne sme da bude objavljeno u medijima. Bili smo u situaciji da novinaru preti kazna od 3-5 godina zatvora ukoliko objavi nešto što nije rekao Krizni štab o epidemiji. Važno je znati da tako nešto ne može nikome da se omakne. Šta onda možemo da očekujemo kad se sledeći put Vlada oseti ugroženom informisanjem i to malo nezavisnih i profesionalnih medija u Srbiji, bez obzira što dolaze do malog procenta građana”, upozorio je.
Tokom vanrednog stanja pristup informacijama od javnog značaja bio je de facto suspendovan, čak i kada je reč o informacijama u vezi sa javnim zdravljem.
„Najbolji primer informacije od javnog značaja tokom pandemije je koliko Srbija ima respiratora, gde se oni nalaze i da li su ispravni. Vlada je te informacije ne samo uskratila javnosti već i proglasila tajnom”, podsetio je Čečen.
Alarm izveštaj redovno služi kao referenca Evropskoj komisiji u pripremi redovnih izveštaja o napretku Srbije, ali i drugim domaćim i međunarodnim organizacijama, navedeno je tokom konferencije.
Snimak konferencije u celosti možete da pogledate ovde.
Konferencija je deo projekta „prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24“, koji finansira Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu.
O prEUgovoru
Koalicija prEUgovor je mreža organizacija civilnog društva osnovana radi praćenja politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 i 24. Cilj prEUgovora je da pomogne da se proces pridruživanja EU iskoristi za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva.
Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
Glavni proizvod prEUgovora je polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, a koalicija objavljuje i rEUformator - tromesečni bilten posvećen dešavanjima u Srbiji i EU u oblastima koje pokrivaju ova dva poglavlja.
Aktivnosti prEUgovora možete pratiti na sajtu, fejsbuku i tviteru.