Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od novembra 2015. do aprila 2016. godine.

Ostvaren je izvestan napredak u reformi policije Srbije, koji je nekonzistentan i kontradiktoran. Novi Zakon o policiji usvojen je 26. januara 2016. U novom zakonodavnom okviru, ostvaren je napredak u razdvajanju zadataka između policije i Ministarstva unutrašnjih poslova i u zakonskom definisanju upravljanja ljudskim resursima u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, čime se može kvalitativno izmeniti rad policije. Potrebno je obezbediti posvećenost i transparentnost u daljem sprovođenju reforme u ovoj oblasti dodatnim definisanjem javnih politika, procedura i propisa, i njihovim sprovođenjem u praksi. Principi operativne nezavisnosti policije samo se deklarativno promovišu bez jasnih smernica za njihovu praktičnu primenu. Unutrašnja kontrola policije nije nezavisna od izvršne vlasti. Novi Sektor unutrašnje kontrole pri Ministarstvu unutrašnjih poslova kontroliše sve zaposlene u Ministarstvu, i uveo je nove mere borbe protiv korupcije. Međutim, Zakon o policiji nije zadovoljio međunarodne konceptualne i organizacione standarde unutrašnje kontrole.^[1]

U 2015. i 2016. godini nije bilo napretka u praksi imajući u vidu postavljanje bez konkursa vršioca dužnosti direktora policije ili vršioca dužnosti načelnika dve nove organizacione jedinice pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao što su Sektor za međunarodnu saradnju, evropske integracije i planiranje i Sektor finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova, čime se potpuno osujećuju dobre namere.^[2] Ipak, Ministarstvo javno zastupa zapošljavanje i unapređivanje ljudskih resursa putem konkursa i isključivo na osnovu profesionalnih zasluga i ličnog integriteta.

Međutim, prisutno je suviše dilema o postavljenju vršioca dužnosti direktora policije i postupku racionalizacije policije.^[3] Kako je rečeno, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vlada Srbije razrešili su dužnosti direktora policije Milorada Veljovića, ali bez obrazloženja. G. Veljović je sada savetnik premijera za pitanja nacionalne i regionalne bezbednosti. Naime, trenutak pokretanja postupka razrešenja je karakterističan budući da je 26. decembra 2015, u policijskoj akciji „Rezač“ 80 ljudi uhapšeno jer su navodno, počev od 2004. godine, počinili niz krivičnih dela u oblasti finansijskog kriminala i korupcije. Vredi podsetiti da je g. Veljović bio na čelu policije od 2006. godine. Verovatno u Srbiji nema druge ličnosti koja bolje poznaje sve policijske istrage pokrenute u prethodnoj deceniji. Javnost ima pravo da zna da li je rad direktora policije bio nezadovoljavajući ili su postojali ozbiljni propusti u radu Direkcije policije.

Nije bilo napretka u postupku razrešenja dužnosti i otpuštanja u policiji, što je kontroverzno.^[4] Prvo, postupak racionalizacije je brz, iznenadan i bez plana i jasnih kriterijuma za otpuštanje. Drugo, ključne informacije su objavljene u tabloidnim medijima, koji su počeli da šire priče da će 1.000 pripadnika Uprave kriminalističke policije biti otpušteno i da će komisija koja treba da bude oformljena i sindikati policije odlučivati o tome. Pored toga, spekulisano je da će policijski službenici optuženi za ozbiljna krivična dela biti otpušteni, kao i oni sa tzv. „kodom f“. Kasnije, u istim tabloidnim novinama, ministar unutrašnjih poslova najavio je da će određeni broj zaposlenih u policiji biti krivično gonjen i da „neće biti kriminalaca koji rade u policiji ili koji se angažuju u okviru policijskih snaga“. Ceo proces je otpočeo krajem novembra 2015. i još uvek nije okončan.

Preporuke:

• Potrebno je obezbediti transparentnost i posvećenost nastavku reformi u upravljanju ljudskim resursima u policiji daljim definisanjem javnih politika, procedura i podzakonskih akata, i njihovim sprovođenjem u praksi. Akt o sistematizaciji radnih mesta treba da bude javni dokument.
• Kriterijumi racionalizacije policije treba da budu javno dostupni i potrebno je objasniti način sprovođenja. Komisija za analizu rešenja o premeštaju u vezi sa radnim mestima analize rizika trebalo je da izradi izveštaj nakon okončanja tog posla i da ga podnese skupštinskom Odboru za odbranu i unutrašnje poslove.