Rezultati Eurobarometra iz jeseni 2018. godine ukazuju na to da građane Evropske unije najviše brinu posledice migrantske krize i mogući teroristički napadi. Na vrhu liste nalazi se i ekonomska problematika a, kada su u pitanju politički prioriteti Unije, većinsku podršku uživaju sve politike sem politike proširenja, zaključile su stažistkinje BCBP Jelena Dadić i Tamara Stepanović.

foto:  Evropska komisija

foto: Evropska komisija

Šta je Eurobarometar?

Od 1973. godine Evropska komisija prati javno mnjenje i stavove građana Unije u državama članicama, što podrazumeva opsežna istraživanja koja se bave aktuelnim pitanjima. Istraživanja obuhvataju teme poput političkih i ekonomskih pitanja, socijalne situacije, pitanja proširenja, poverenja u institucije, kulture, životne sredine i ostalo. Rezultate istraživanja objavljuje Generalna direkcija Evropske komisije za komunikacije, sa bazom podataka među najvećima u svetu.

Ovde su prikazani preliminarni rezultati Standardnog Eurobarometra sprovedenog između 8. i 22. novembra 2018. godine u 34 zemlje ili teritorije, koji se bavi temama evropske političke situacije, ekonomije i evropskog građanstva. Pored 28 država članica Evropske unije, uzorak obuhvata i 5 zemalja kandidata (Srbija, Severna Makedonija, Turska, Crna Gora i Albanija), kao i zajednicu kiparskih Turaka u delu zemlje koja nije pod kontrolom vlade Republike Kipar.  

Kada se radi o istraživanju javnog mnjenja, ne bi trebalo da se izgube iz vida politički događaji u nekim državama članicama. Promene koje bi mogle uticati na stavove stanovništva jesu, između ostalog i promena Vlade u Italiji, nacionalni izbori u Mađarskoj, Sloveniji, Letoniji i Luksemburgu. Ono što zaokuplja najviše pažnje jesu budući odnosi Evropske unije i Velike Britanije. Pojedine države članice poput Francuske, Belgije i Holandije bile su žrtve terorističkih napada, što za posledicu ima veliku bojazan za bezbednost na evropskom nivou. Francusku nisu zaobišli ni unutrašnju nemiri, koji su počeli iskazivanjem nezadovoljstva građana porastom poreza na gorivo, da bi potom eskalirali i dotakli se drugih društvenih pitanja, noseći sa sobom sve više nasilja.  Od bitnih događaja u Evropkoj uniji treba pomeniti i sastanak predsednika Evropske komisije sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, koji je nastupio nakon nametnutih novih trgovinskih tarifa od strane SAD-a i recipročnim merama EU.

Poverenje u evropske i nacionalne institucije

Kada govorimo o poverenju u nacionalne institucije i u Evropsku uniju, 4 od 10 ispitanih Evropljana veruje Evropskoj Uniji, dok više od trećine veruje svojoj nacionalnoj Vladi i parlamentu. Svakako treba napomenuti da skoro polovina ispitanika (48%) ima tendenciju da ne veruje Uniji, dok se odgovor ''ne znam'' može čuti kod 10% Evropljana. Na osnovu uzorka ispitanih građana, moguće je klasifikovati države članice i izdvojiti one među kojima je poverenje u EU dominantnije nego u drugim državama. Poverenje je najviše u Litvaniji, Danskoj i Švedskoj, dok se na drugom kraju skale nalaze nepoverljive države poput Grčke, Velike Britanije i Češke.  Na osnovu rezultata istraživanja proleća 2018. godine, nivoi poverenja, odnosno, nepoverenja u Evropskoj uniji jesu nepromenjeni, s obzirom na to da je paralelno teklo povećanje poverenja u EU na nacionalnom nivou u Švedskoj i Holandiji, dok se smanjilo u 13 država članica predvođenih Slovenijom. Napredak je vidan u Mađarskoj, koja je, iako podeljena država po pitanju poverenja u Uniju, proleća 2018. godine pokazivala veće nepoverenje. 

Slika o Evropskoj uniji

Zanimljiv je rastući trend pozitivne slike o EU. Povećanjem od 3%, pozitivna slika o EU dostigla je najviši nivo od jeseni 2009. godine, što znači da dve petine Evropljana ima pozitivnu sliku o ovoj nadnacionalnoj organizaciji. Iako najveći procenat ispitanika koji ima negativnu sliku o EU dolazi iz Grčke,  uporednom analizom poslednja četiri istraživanja, može se zaklučiti da je nekada većina u ovoj zemlji imala negativnu sliku koja je sada zamenjena neutralnom (39%).

Skoro polovina (49%) građana smatra da se  njihov glas računa, što je prvi put od 2004. godine. Gledano statistički, 16 zemalja Evropske Unije slaže se da je njihov glas važan i da se računa, dok se ostalih 12 zemalja ne slaže sa ovom tvrdnjom, posebno Grčka, Češka i Kipar.

Brige na evropskom nivou

Kada su u pitanju brige građana Unije, posmatrano na evropskom nivou, na vrhu spiska već tri godine uzastopno je imigracija - 40% građana smatra je glavnim razlogom za zabrinutost,. Koliko je rasprostranjena briga zbog migrantske krize pokazuje činjenica da se kao najveća pretnja pominje čak dvostruko češće nego druga najveća briga Evropljana, a to je terorizam. Stanje javnih finansija država članica zauzima visoku treću poziciju, po prvi put od 2014.godine, budući da jedna patina (19%) građana Unije to percipira kao jednu od glavnih pretnji. Slede ekonomska situacija (18%), klimatske promene (16%, beležeći najveći rast), nezaposlenost je na šestoj poziciji (13%), potom sledi uticaj Evropske unije u svetu (11%), te stavke za koje se opredelilo manje od 10% ispitanih (kriminal, rastuće cene i inflacija, životna sredina, penzije, porezi, snabdevanje energijom).

Kada posmatramo nešto širu sliku, odnosno koliko su se menjali stavovi građana Evropske unije o najvećim pretnjama u poslednjih nekoliko godina, upadljiv je porast zabrinutosti zbog imigracione krize. Od 2014. učestalost pominjanja ove stavke beleži enormni porast, pa je tako iste godine 24% ispitanika prepoznalo kao glavnu pretnju, a već naredne godine čak 58% (nakon toga je u blagom padu, ali i dalje zauzima stabilno prvo mesto). Kada je reč o terorizmu, sve do kraja 2014. godine ova stavka se nije visoko kotirala na listi glavnih pretnji, posmatrano na nivou cele Evropske unije, ali su događaji u poslednjih nekoliko godina drastično promenili način na koji prosečan građanin Unije povezuje svoju bezbednost i mogućnost terorističkih napada. Nakon što je početkom 2015. godine u napadu na satirični magazin Šarli Ebdo u Parizu ubijeno 17 osoba, a novembra iste godine u seriji koordinisanih napada u istom gradu nastradalo 130 osoba, u prvom sledećem Eurobarometru utvrđeno je da 39% ispitanika percipira terorizam kao glavnu pretnju, naspram ranijih 25% (što je već predstavljalo značajno povećanje u odnosu na, recimo, ispitivanje s početka 2014. godine, gde ta brojka ne prelazi 6%). Istovremeno sa ovim procesima opadala je zabrinutost za pitanja koja se tiču ekonomske situacije, pa su tako 2011. godine u čak 59% slučajeva građani Unije svrstavali ekonomske pretnje među najvažnije, da bi 2018. taj broj spao na oko 18%.

Imigracija kao razlog za zabrinutost figurira kao najvažnija briga u 26 država članica, dostižući najviše procente u Estoniji (65%), Malti (61%), Sloveniji i Češkoj (u obe po 58%). Potom, 20% Evropljana spominje terorizam u tom kontekstu - ovo predstavlja najvažniju brigu u Portugalu (35%), a na drugom je mestu u ukupno 13 zemalja članica. Stanje javnih finansija država članica je na trećem mestu i spomenuto je od preko jedne trećine ispitanika u Holandiji, te preko četvrtine u Nemačkoj, Finskoj, Austriji, Grčkoj. Zabrinutost zbog ekonomske situacije se proporcionalno najviše spominje u Italiji i Grčkoj (po 27%), Španiji (25%), Ujedinjenom Kraljevstvu (24%). Klimatske promene, koje su na petom mestu gledano na nivou cele Unije, u Švedskoj se najviše pominju kao razlog za brigu (46%), dok je u državama poput Finske, Danske, Irske, Belgije i Francuske ovo drugi najčešći odgovor na pitanje koji je najvažniji problem sa kojim se suočava Evropska unija. Konačno, ,,šestoplasirana“ nezaposlenost značajnije je zastupljena samo među odgovorima Italijana, gde predstavlja drugu najznačajniju brigu (34%).

Brige na nivou nacionalnih država

Kada je reč o najvažnijim problemima sa kojima se suočava njihova sopstvena zemlja, ispitanici su odgovarali nešto drugačije. Sa 23% pominjanja, nezaposlenost i dalje drži primat kada su u pitanju problemi na nacionalnom nivou (i pored pada od 2%), s tim da je zabrinutost zbog ovog pitanja najraširenija u Grčkoj, Španiji, Italiji, Hrvatskoj i Francuskoj. Rastuće cene, inflacija i troškovi života dele drugu poziciju sa imigracijom (21%),  mada treba napomenuti da je ovo prvi put od 2008. da su troškovi života među najčešćim razlozima za zabrinutost Evropljana. U sedam država članica Unije, predvođenih Litvanijom (56%), Bugarskom (48%) i Estonijom (44%) problem rastućih troškova je percipiran kao najveći, dok imigracija najviše brine građane Malte (50%), ali i Nemačke (36%), Belgije (29%) i Austrije (26%). Na četvrtom mestu sa 20% spominjanja nalazi se zdravstvo i socijalna sigurnost (na prvom mestu u Švedskoj, Finskoj i Holandiji), a slede ekonomska situacija, penzije, životna sredina, snabdevanje energijom, kriminal, obrazovni sistem, javni dug, porez i terorizam.

Politički prioriteti Evropske unije

Velika većina građana Unije podržava ,,slobodno kretanje građana EU koji mogu da žive, rade, studiraju i bave se biznisom bilo gde u EU“ (83%). Više od tri četvrtine Evropljana se izjasnilo za ,,zajedničku odbrambenu i bezbednosnu politiku država članica“ (76%). Skoro tri četvrtine građana takođe podržava ,,zajedničku energetsku politiku država članica EU“ (74%), dok se 71% njih izjasnilo za ,,zajedničku trgovinsku politiku Evropske unije“. Skoro sedam od deset ispitanika izjasnilo se u korist ,,zajedničke evropske politike za migracije“  (69%), dok skoro dve trećine blagonaklono gleda na ,,zajedničku spoljnu politiku“ (63%). Što se ekonomske tematike tiče, interesantno je da se više od šest Evropljana među deset ispitanih izjasnilo pozitivno o ,,evropskoj ekonomskoj i monetarnoj uniji sa zajedničkom valutom, evrom“ (62%; u 15 zemalja podrška evru je skočila, najznačajnije u Finskoj, dok se u 8 država članica smanjila, sa najvećim padom u Rumuniji i Hrvatskoj).

Stavovi građana Evropske unije: poverenje u institucije, najveći strahovi i prioriteti

Jedina oblast koja uživa manjinsku podršku jeste dalje proširenje Evropske unije. Svega 43% ispitanika se izjašnjava pozitivno o prijemu drugih država u predstojećim godinama, nasuprot njih 45% koji su protiv. I pored toga, podrška proširenju ostaje na najvišem nivou još od jeseni 2010.godine.

KORISNI LINKOVI:

EU Barometar