Analiza objašnjava razne aspekte značaja demokratskih izbora u zemljama kandidatima sa stanovišta ostvarivanja političkih kriterijuma iz Kopenhagena. Zatim su predstavljeni ključni dokumenti pomoću kojih Evropska komisija prati ostvarivanje standarda u vezi sa izborima, izbornom kampanjom i njenim finansiranjem u Republici Srbiji.
Ključni deo studije čini osvrt na nalaze posmatračke misije OEBS/ODIHR-a nakon izbora za predsednika Republike Srbije, koji su održani početkom aprila 2017. Komentarišući preporuke Misije OEBS/ODIHR-a iz 2017, kao i neispunjene preporuke iz 2017, autor ukazuje na to koje bi ključne reforme propisa i prakse trebalo sprovesti kako bi se rešili najkrupniji problemi.
Analiza ne obuhvata sva pitanja koja se potencijalno mogu vezati za izbore (npr. izborni sistem). Fokus je na onim temama kod kojih se osnovano može pretpostaviti da bi se stanje moglo promeniti u sklopu evropskih integracija Srbije. Traženje polazišta za komentare u preporukama OEBS/ODIHR-a uzrokovano je činjenicom da sama Evropska komisija ne daje preporuke u vezi sa izbornim procesom i izbornom kampanjom, već poziva države kandidatkinje (pa i Srbiju u više navrata) da poštuju ono što im preporuči ODIHR. U praksi, međutim, najveći deo preporuka koje je ODIHR dao posle ranijih izbornih ciklusa nije poštovan, tako da se obim reformi koje treba sprovesti povećava gotovo svake godine (imajući u vidu i česte vanredne izbore).
Studija dotiče i pitanje Akcionog plana za Poglavlje 23 evropskih integracija i njegovog sprovođenja. Ovaj planski dokument pominje se u kontekstu razmatranja pojedinih nalaza i preporuka EK i ODIHR-a. Zaključak je da aktivnosti u Akcionom planu od početka nisu bile planirane tako da mogu da dovedu do rešavanja problema koje sada naznačavaju međunarodni izveštaji, a da ni one mere koje su identifikovane kao neophodne da se sprovedu u 2015. i 2016. godini (ili još ranije, u Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne antikorupcijske strategije iz 2013) nisu ispunjene. To se, pre svega, odnosi na propust izvršne i zakonodavne vlasti u Srbiji da pripreme i usvoje izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, što je, prema rokovima iz AP 23, trebalo učiniti do kraja 2016, a na osnovu analize eksperta EU koja je urađena leta te godine.
Posebno se kao problem ističe odsustvo reakcije državnih organa na nalaze međunarodnih posmatrača vezane za ovo pitanje. To ukazuje da državni organi Srbije ne pridaju značaj ovom segmentu evropskih integracija. Posledično, to ukazuje da ni zvaničnici EU do sada nisu uočavali značaj ovog pitanja ili da ovo pitanje nije dovoljno visoko postavljeno na lestvici prioriteta EU integracija.
U završnom delu analize predstavljen je deo nalaza monitoringa koji je organizacija Transparentnost Srbija sprovela pre, tokom i nakon predsedničkih izbora u aprilu 2017. Iako je monitoring obuhvatio širi spektar aktivnosti javnih funkcionera, političkih subjekata i medija, na ovom mestu su istaknuti i produbljeni nalazi koji se odnose na (ne)postupanje relevantnih državnih organa - Narodne skupštine Republike Srbije, Regulatornog tela za elektronske medije, Republičke izborne komisije, Agencije za borbu protiv korupcije i javnog tužilaštva. Nalazi iz ranijeg perioda dopunjeni su rezultatima novih istraživanja o naknadnom postupanju navedenih državnih organa tokom proteklih šest meseci (objavljivanje nalaza krnjeg monitoringa REM-a, kontroverzne odluke Agencije za borbu protiv korupcije u nekim slučajevima, velika pažnja javnosti povodom nalaza Agencije i odsustva reakcije javnog tužioca u ranijim slučajevima ispitivanja zakonitosti finansiranja izbornih kampanja i drugo).
Na kraju su predstavljeni ključni nalazi i preporuke koje iz njih slede, a koje su usmerene ka državnim organima Republike Srbije, institucijama EU, kao i medijima i organizacijama civilnog društva iz Srbije.
Izradu ovog predloga praktične politike podržala je Evropska unija svojim programom „Civil Society Facility” u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Za sadržaj ovog izveštaja isključivo je odgovoran izdavač, a stavovi izneti u njemu ne predstavljaju nužno i stavove Evropske unije.
