Porodično nasilje u Srbiji: male kazne, slobodni vikendi i ponovo nasilje

Piše: Milica Stojanović (CINS)

Ilustracija: Đorđe Matić

Olga Lovrić, žena koja je godinama trpela porodično nasilje, ubijena je u julu 2017. u Centru za socijalni rad, u sred dana. Ubio ju je suprug Milan Lovrić, dvaput osuđeni nasilnik na uslovnom otpustu.

Njih dvoje su bili u postupku razvoda, a Milan je tri meseca ranije izašao iz zatvora, u kom je bio zbog nasilja nad najstarijim sinom.

Tokom boravka u zatvoru dobijao je slobodne vikende, kada bi Olgu zvao telefonom, a jednom prilikom je i otišao u stan u kom je živela sa decom. U aprilu 2017. pušten je na uslovni otpust. U maju iste godine Lovrić je ponovo pretio Olgi, koja je sve ove događaje prijavila policiji. 

Slobodne vikende i druge vanzavodske pogodnosti Lovrić je dobio u Okružnom zatvoru u Beogradu, jer je, prema mišljenju nadležnih, održavao radne navike i korigovao „odnos prema učinjenom krivičnom delu“.

Okružni zatvor, u kom je u prethodne dve godine 70 ljudi izdržavalo kaznu zbog nasilja u porodici, Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) nije dostavio podatke o pogodnostima koje su ovi zatvorenici koristili, pravdajući to zaštitom podataka o ličnosti.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kaznena politika prema učiniocima ovog krivičnog dela je veoma blaga: otprilike svaki treći nasilnik je osuđen na zatvorske kazne u rasponu od zakonskog minimuma od tri meseca pa do šest meseci zatvora.

Čak i sa takvim kaznama, osuđenim nasilnicima sloboda je učinjena još i bližom - pored izlazaka za vikende i u grad, neki od njih dobiju i uslovni otpust na slobodu posle dve trećine odslužene kazne.  

Milena Vasić, advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, rekla je za CINS da blagonaklona kaznena politika prema osuđenicima za nasilje u porodici govori o normalizaciji nasilja u društvu.

„Nasilju u porodici kao društvenom problemu ne prilazi se sistematski, nego ad hoc, po pravilu samo sa jedne strane, tek kada se ono dogodi“, rekla je Vasić i objasnila da je još važnije da se reši ekonomski položaj žrtava, kako ne bi zavisile od potencijalnih nasilnika.

Celu priču možete da pročitate na sajtu CINS-a.