Izvor: Pixabay

Izvor: Pixabay

Kad je reč o samom nacrtu Zakona, on ne poštuje osnovno načelo koje je trebalo da bude polazište i ovih i bilo kojih drugih izmena propisa (kao što važi i za lekarske intervencije): „primum non nocere“ („najpre, ne škodi“).

Naime, nacrt sadrži i neka rešenja koja će suziti obim prava na pristup informacijama i usporiti ostvarivanje tog prava. Ukoliko bi bile usvojene odredbe koje imaju takav efekat, otvorilo bi se i pitanje ustavnosti promena. Naime, u članu 20. st. 2. Ustava Republike Srbije stoji da se „Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati“.

Stoji činjenica da Nacrt sadrži i neka pozitivna rešenja. Međutim, načelno je nedopustivo da nacrt, koji se donosi kako bi popravio stanje u ovoj oblasti, bude u bilo čemu lošiji u svojim rešenjima od aktuelnog teksta, od preporuka koje su našim državnim organima dali eksperti međunarodnih organizacija koji su pozvani da daju svoj sud, da se njime ne rešavaju problemi prepoznati u godišnjim izveštajima Poverenika, kao ni problemi koji su izričito pomenuti u opisu stanja za pregovaračko poglavlje 23, i da zaostaje čak i za rešenjima iz teksta koji je poslužio kao početna osnova za rad (predlog izmena zakona iz 2012).

Nesumnjivo je da Nacrt sadrži i neka rešenja koja unapređuju pravni okvir za pristup informacijama, na šta će takođe biti ukazano u detaljnim komentarima. Smatramo, međutim, da ni jedno poboljšanje zakonskog teksta ne može da potre efekte pogoršanja drugih odredaba, zbog čega ni ovaj Nacrt, ni potonji predlog i usvojene izmene ne bi trebalo tumačiti prostim sabiranjem „pluseva“ i „minusa“.

 

Kompletnu publikaciju možete preuzeti na ovom linku.

 

Izradu amandmana podržala je Evropska unija svojim programom „Instrument za civilno društvoˮ (Civil Society Facility) u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Za sadržaj ove publikacije isključivo je odgovoran izdavač, a izneti stavovi ne predstavljaju nužno i stavove EU.